Francuska slikarka, fotografkinja i pesnikinja, Dora Maar, verovatno će zauvek ostati upamćena kao Picassova muza, a ne kao samostalna umetnica i žena o čijim talentima je i te kako trebalo mnogo više da se priča i piše. Možda se nikada neće ni saznati šta je bilo iza zatvorenih vrata i koliko je ova umetnica uticala na stvaralštvo velikog umetnika Picassa. Jednom je čak izjavila da su “muškarci kradljivci ideja, a da je Picasso veliki otimač”. Ko je zapravo bila Dora Maar, čiji je život bio protkan iskušenjima, bolom i umetnošću?
Dora Maar iz Picassovog ugla
Tužna, lepa, zamišljena, usamljena, žena čija se seta i gorčina ocrtavaju na svakom delu lica, a posebno u očima – to je bila Dora Maar u Picassovim očima i na njegovim slikama. On nikada nije naslikao Doru Maar kako se smeje, rekao je da to nikada ne bi mogao. Doru je opisivao kao “ženu u suzama” i jedna od najpoznatijih njegovih slika gde je ona poslužila kao inspiracija nosi naziv “Žena koja plače”.
Mnoge avanture, duge i kratke veze, paralelne i skandalozne romanse, obeležile su život, ali i Picassovo stvaralaštvo. Definitivno se ne može reći da je Dora bila jedna od prolaznih avantura, jer je evidentno bio fasciniran njenom pojavom od prvog momenta kada su im se sreli pogledi, davne 1936. godine, kada i kreće njihova burna romansa, prožeta nemirima i teškoćama, koje su se definitivno više odražavale na umetnicu. Dora je važila za elegantnu i pametnu ženu, a na početku njihove veze bila je čak i vesela i odavala je utisak hrabre, neustrašive i otmene dame. Međutim, nakon što je uplovila u ljubavnu romansu sa Picassom, sve postaje drugačije. Posledice teškog detinjstva, nemogućnosti da ima decu i Picassove ljubomore negativno su se odrazile na nju, izazivajući joj depresiju i anksioznost.
Interesantno je da samo prvi portret koji je uradio Picasso prikazuje delimično srećnu Doru Maar, ali na ivici suza. Nakon toga, Picasso je želeo samo da je gleda tužnu i uplakanu, ne samo na slikama nego i uživo. Namerno ili nenamerno često je priređivao povode, zbog kojih je, sada već nesrećna Dora Maar sve više klonula u depresivno stanje. Varao ju je sa drugom ženom, zabranjivao joj je da plače u nekim teškim trenucima, nije joj verovao i na kraju je ostavio zbog mnogo mlađe devojke. Tada Dora Maar potpuno tone, završava na psihijatrijskoj klinici. Kasnije je svoju opsednutost i zaljubljenost u Picassa objasnila rečenicom da posle “lude ljubavi ostaje samo ludilo”.
Čak i kada se opredelio za drugu ženu, nije je u potpunosti ostavio. Želeo je da ga ona zauvek voli, bez obzira na to što ga ona više nije zanimala ni kao muza, ni kao umetnica, ni kao žena.
