Istina je da se mnogi plaše da budu svoji. Boje se kritike, osude, odbacivanja, usamljenosti i veruju da će imati prijatelje, ljubav i sigurnost ako se prilagođavaju i ispunjavaju tuđa očekivanja. Taj strah dolazi otuda što ne verujemo da smo dovoljno dobri takvi kakvi smo, stidimo se svojih mana i mislimo da ćemo biti odbačeni ako nas „razotkriju“ u našoj slabosti i nesavršenosti. Takođe, imamo i pogrešne pojmove o autentičnosti – verujemo da je autentičan neko ko je upadljivo poseban, harizmatičan, inteligentan, zabavan, kreativan, a da mi sve to nismo, jer smo suviše obični. Ne sviđamo se sami sebi, pa verujemo da se ne možemo sviđati ni nekom drugom. I onda se upinjemo da budemo ono što mislimo da se drugima sviđa – upravljamo se prema smernicama koje nameću društvo, tehnologija, reklame, kopiramo modele življenja i ponašanja koji nailaze na odobravanje i oduševljenje i sve više gubimo sebe.
Što smo udaljeniji od sebe, to smo nezadovoljniji, napetiji, nesrećniji. Više osećamo u sebi rascep, jer se udaljavamo od svog sopstva. A što se više udaljavamo, više se trudimo da se pretvaramo kako smo celoviti i kako ništa u nama nije slomljeno. Ma super nam je!
Pa, kako se osećaš, sama sa sobom? Da li pratiš trendove i trudiš se da se šminkaš i izgledaš kao što te uče na Jutjubu? Da li nastojiš da se identifikuješ sa slikom ambiciozne mlade žene, koja u svakom trenutku zna šta hoće (a to nikako nije nešto nedruštveno i uvrnuto nego podrazumeva normalne stvari kao što je obrazovanje, karijera, stabilna veza, imućnost…), da li kriješ svoju ranjivost i zbunjenost i slabost (zamisli da priznaš da ne znaš šta hoćeš i da ti se uopšte ne sviđa to što pokušavaš da budeš, ali nemaš kud, jer ne znaš ko si stvarno, prava ti). Hendluješ anksioznost, PMS, toksične odnose, rad na sebi, jer su to sve pojmovi koji opisuju opšteprihvaćene aktivnosti i vode ka očekivanim, pozitivnim ishodima. Dozvoljeno ti je da budeš anksiozna, jer su danas svi anksiozni, jer je stres bolest savremenog društva koja se leči odlaskom u teretanu, afirmacijama, ispijanjem ogromnih količina vode i vegetarijanstvom. Osećaš se aktivno uključenom u savremene tokove ako si anksiozna i onda radiš na tome da ne budeš, jer svi tako rade, to je regularno. Na čemu da radiš ako nisi anksiozna, šta da isceljuješ ako ti neka toksična veza nije slomila srce i kakve slike da objavljuješ na društvenim mrežama, ako ne prikazuju tvoje savršeno našminkano i namontirano izdanje?
