Posle nekih iscrpljujućih iskustava tražićete sklonište i provući ćete se kroz vrata koja vam izgledaju dovoljno bezbedna. I naći ćete sklonište, imaćete vremena da se saberete, preispitate, iscelite, osnažite. Međutim, u skloništu se ne može živeti, tu dolazite samo da povratite snagu, da se izolujete i pomerite od stvarnosti. Ako pokušate da živite u skloništu, opet ćete se osećati kao da su vas vrata izneverila, postaćete nemirni, ljuti, nezadovoljni i želećete da izađete i zatvorite ta vrata. Ne brinite, sklonište ćete uvek ponovo pronaći kad vam bude potrebno, to su vrata koja neće nestati, kad ih jednom zatvorite.
I to je sva mudrost sa vratima i domovima u vašem životu – postoje mnoga mesta na kojima se osećate kao kod kuće, ili u hramu, ili u raju. To su vrata koja ćete želeti da držite otvorenim. Mesta na koja ćete se vraćati, ili na kojima živite unutar sebe. Geografija vašeg unutrašnjeg života.
View this post on Instagram
Ostavite zatvorenim vrata bolne prošlosti, gubitaka, grešaka. Zatvorite vrata iza kojih niste bili cenjeni i voljeni, gde ste se osećali zaglavljeno i nemirno. Kao i ona koja su postala preteška za otvaranje i iza kojih vam je dosadno i prazno. Kao i ona koja su počela da imaju više smisla kad ste ih ostavili i zatvorili.
Stvar sa zatvaranjem vrata je u tome da naučite kako da odete, kako da pronađete nova vrata i hrabrost da kroz njih prođete. Kako da prepoznate vrata na kojima se nalazi vaše ime, vrata doma, gde ste uvek dobrodošli.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Brankica Milošević
