Pretpostavka da se SMS ticao nečeg poslovnog me je stavila u kategoriju saučesnika.
– Posao? U pola noći? Pa ko radi u pola noći? Samo kriminalci i kurve, a pošto je on vozač autobusa, a ne kriminalac, u pitanju je kurva!
Tog kobnog dana, malo pošto je Kurvar otišao da vozi turu do Danske, moja drugarica se uputila sa računarom kod našeg zajedničkog prijatelja Mite Gevere, hakera. Tražila mu je da upadne u sve u šta se može upasti od Kurvarovih dokumenata i šifri za razne pošte, fejsbuke i slično. Kako ničeg sumnjivog nije bilo, umesto da ode kući, svratila je do mene besna i potpuno sjebana.
– Ne samo što je napravio dete drugoj, nego to i vešto krije. Slepa! Eto to sam ja, slepa kod očiju! Ko zna, možda to dete ima već nekoliko godina? Možda već ide u školu. Možda ima dvoje dece, ili još dve žene, i ko zna koliko dece. Kako samo to nisam videla? Trebalo je odmah ja to da pritegnem. Nego ja kao ajde, 21. vek, slobode, pičke materine. Ti i tvojih saveti… Što manje pitaš to manje znaš, što manje pitaš, to manje znaš, a ja budala, slušam, kao, ti znaš. Ti da si normalan imao bi jednu ženu, decu, posao…
– Ne bih da sad cepidlačim, ali to je bio samo jedan SMS.
Posle podne je otišla sa bivšim dečkom na kafu. Za svaki slučaj.
