Durenje i pokazivanje uveđenosti, predstavlja manipulaciju – kad se naljutiš i prekineš komunikaciju, naduriš se i “digneš nos”, šalješ vrlo jasnu poruku drugima, a ona glasi “ti si kriv i vidi sad šta ćeš da uradiš povodom toga”.
Deca se dure, kad se osećaju osujećeno i kad misle da im je nepravedno oduzeto nešto što im pripada, a ako roditelji reaguju na to, ako izražavaju žaljenje i ponašaju se pokajnički i potkupljivački, dete usvaja ovaj mehanizam i usavršava ga. Odrasle osobe koje se dure i vređaju, svesne su svog teatralnog ponašanja, umeju da ga doziraju i znaju kakav utisak ostavlja na druge.
Durenje je pasivno-agresivna strategija i uz nju obično ide i prekidanje komunikacije – uvređena osoba ne želi da razgovara (ona zahteva izvinjenje, pokajanja, molbe za oproštaj, ukazivanje dodatne pažnje, obletanje i trud) i ona je spremna da oprosti, ako druga osoba pokaže koliko joj je krivo (i kad proceni da je druga osoba dovoljno patila i grizla se).
Kako radi ovaj mehanizam?
Ako je osoba koja se na vas nadurila, uspešno sprovela svoju taktiku, onda se osećate krivim i žao vam je, jer verujete da je ta osoba povređena. Ona se međutim, ne oseća povređeno – ona durenjem diže zid superiornosti i penje se na njega i gleda vas odozgo, odnosno, okreće vam leđa sa njega, jer ne želi ni da vas gleda. Ona se oseća moćno, a ne bespomoćno i ranjivo. Durenje je osnažuje i daje joj prednost nad vama – a ako ste se upravo gorko pokajali, počeli da se osećate kao izdajnik i da se izvinjavate (iako mislite da druga osoba preteruje i ne vidite da ste uradili nešto uvredljivo), vi ste taj bednik i slabić, uspešno ste izmanipulisani. Osim ako niste stvarno napravili grešku, izdali nečije poverenje i povredili ga.
Setite se kako se vi osećate, kad se na nekog nadurite – želite da ga kaznite i uživate u njegovoj zbunjenosti i nelagodnosti, osećate se gordo i daleko iznad tog bednika, koji će uskoro početi da vam se izvinjava.
