Gubitak voljenog ljubimca
Ovo će razumeti svako ko je iskusio gubitak ljubimca, ali niko neće uvažiti tvoju tugu, poštedeti te nekih zahteva i obaveza dok se ne oporaviš, i prihvatiti to da ti je potrebno vreme da odtuguješ i to verovatno isto onoliko vremena koliko ti je potrebno da prihvatiš gubitak osobe koju voliš. To je samo životinja i nije normalno patiti za njom – rasprostranjeno je shvatanje, opovrgnuto osećanjima svakog ko je izgubio voljenog ljubimca.
Bol zbog neplodnosti
Kad se par bori sa neplodnošću, on to čini diskretno i obično samo najbliži znaju kroz šta prolazi. Naporni i bolni pokušaji, pobačaji i neuspesi, nada koja uzleti, zazebe i smrzne se, osećanje da nismo smeli sebi da dozvolimo da se toliko nadamo, jer smo možda time izazvali (izbaksuzirali) negativne ishode. Osećanje da smo kažnjeni, da nismo dovoljno dobri, da smo “falični” i da nam ništa drugo u životu ništa ne vredi, ako ne uspevamo da ostvarimo roditeljstvo.
Neprekidna frustracija, neprekidno osciliranje od nade do očajanja, periodi bombardovanja hormonima i napora da se sve to nekako izdrži, psihički i fizički, da se u procesu ne oštetiš toliko da ti više ništa ne ostane za sebe, ako na kraju svaki pokušaj propadne.
