Prvi deo teksta možete pročitati ovde.
Drugarstvo
Nekada je ova reč (pričao mi jedan čovek, a on je opet čuo od nekoga) označavala prijateljstvo bez skrivenih namera i konotacija. Čistu emociju. Nisu u pitanju “ima pare, on mi je drug” ili “biću ortak sa njom, sto posto će mi dati vagine”, što su danas veoma popularni činioci pobuda za prijateljstvom. Dakle, drugarstvo nije grebanje za vaginu, pare, kola. Drugarstvo je jednostavno – drugarstvo.
Poštovanje
“E, vid’o sam kako si satr’o onog lika, imaš moje poštovanje.” Ne! To je potpuno pogrešan primer za korišćenje ove reči. Nikakvo satiranje, kokanje, šmrkanje i šta ti ja znam nisu povod za rađanje ove emocije. Poštovanje zavređuje plemenitost čoveka prema ljudima, požrtvovanje i veliko srce.
Hrabrost
Onaj koji ide bakljom na policajca, opljačka bakicu usred dana, posegne za stolicom na nastavnika pred celim razredom ili junački razbija izlog radi obnavljanja garderobera nije hrabar. Nisu ni oni što uspeju da “završe” dva grama ili ket vutre za vreme malog odmora. Oni su samo ostrašćene budale (blaga reč). Hrabar je onaj koji im se suprotstavlja, pomaže drugima u nevolji i štiti slabije od sebe.
Patriota i patriJota
Najčešće upotrebljavana reč u nas poslednjih godina. Nekada je označavala čoveka koji brani svoju zemlju, njen suverenitet i integritet, kako svojim bićem, tako i rečima i delima. Međutim, prema najnovijim definicijama većine žitelja drage nam zemlje, ova reč označava sledeće:
1. mržnju prema svima
2. paljenje i rušenje stranih firmi i ambasada koje su nalaze u našim zgradama
3. istrebljenje svih onih koji nisu normalni zbog svoje seksualnosti, vere, nacionalnosti ili boje kože
Dakle, granica između patriote i ostrašćenog maloumnika (patriJote) ipak postoji, ali na našu nesreću, nevidljiva je golim okom.
Tolerancija
Reč koja je potpuno izumrla u svakodnevnom govoru. Najčešće se pojavljuje pred izbore ili gej paradu, a samim tim se da zaključiti da je omiljena među političarima. Nama, običnim smrtnicima, na pamet pada ponekad, i to samo u prilikama kada se komšija žali na parkiranje automobila gostiju koji dolaze kod nas, a parkiraju se pred njegovom kapijom (“Komšo, budi tolerantan, neće oni dugo”). Označava osećaj samilosti, nenasilja i neosuđivanja (zato je i ne koristimo).
Nastaviće se… (nažalost)
Stevica Svetozar Rajčetić je rođen u pravim godinama,ali u pogrešno vreme. Za sebe tvrdi da je savršeno nesavršenstvo i potpuna negacija onoga kakvim ga ljudi vide. Živi u Beogradu, ali je duhovno uvek u Novom Sadu i možete videti njegovu siluetu kako sedi na zidinama Petrovaradina, zamišljeno gleda ka mostovima na Dunavu… Njegova poruka čitateljima i svim prijateljima glasi “In vino veritas”.
