Hot topics

Jutarnji rituali koji će ti pomoći da se ponovo osetiš dobro u svojoj koži

Kupaći kostimi koje ćemo viđati svuda ovog leta

Kako da sprečiš bore koje nastaju kao posledica stresa?

Najbolji albumi u 2020. (do sada)

Ponekad je odustajanje od ljubavi čin ljubavi – prema sebi

Ljubavni horoskop za jun 2020.

Kako da sabotiraš sabotera u svojoj glavi

Saveti za negu problematične kože koji stvarno rade

Ideje za doručak po preporuci wellness eksperata

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

1/2

Dega je dobio nadimak “slikar plesača”. Od 1860. pa nadalje, razvio je fascinaciju plesom, koja je prvobitno otkrivena u Pariskoj operi, gde je proveo mnogo vremena u bekstejdžu. Kao rezultat njegovog interesovanja, njegove slike oslikavale su plesače u privatnim trenucima iza kulisa, kao i tokom njihovih nastupa na pozornici. Osvrnućemo se na ljubavnu priču između umetnika i njegovih muza predstavljajući neka od najlepših umetničkih dela koja je naslikao. Mnoga od njih nalaze se u Muzeju Orsej u Parizu koji sada možete posetiti virtuelno, a ove jeseni muzej će predstaviti dugo očekivanu izložbu “Degas et la danse” u saradnji sa Pariskom operom.

Bio je očaran beskrajnim mogućnostima koje je unutrašnjost operske kuće nudila – mogućnosti da istu scenu vidi iz više neobičnih uglova, sa balkona, partera ili iz vizure orkestra. Voleo je kontraste između svetlosti i senke, iluzije i realnih slika. Strastveno je voleo balet, a u balerinama je pronalazio jedan poseban svet vizuelnog uživanja. Balerine koje nam je na svojim slikama i pastelima Edgar Dega ostavio, među najpopularnijim su slikama 19. veka. One govore o njegovom posebnom stvaralačkom daru jer se na njima skoro fotografski (a voleo je fotografiju i bavio se njom) fokusirao na najsitnije detalje narušavajući klasičnu kompoziciju asimetrijom i radikalnim vizurama.

Dega kao posmatrač

Od 1860. godine pa nadalje, Edgar Dega često je posećivao Parisku operu koju je dobro poznavao, a bio je deo porodice ljubitelja muzike. Kao dete posmatrao je plesače tokom treninga širom otvorenih očiju, uvek sa olovkom i papirom u ruci. Umetnik je plesače radije gledao u intimnim, privatnim trenucima, na primer kada razgovaraju jedni sa drugima, kada su umorni nakon nastupa i počinju da zevaju ili dok su prilagođavali i nameštali kostime pre samog nastupa. Predvorje Palais Garnier bilo je njegovo igralište: tamo je proveo sate i sate posmatrajući plesače i njihove učitelje. Učinio je ovo mesto, koje je često bilo povezano sa sastancima i druženjima, svojom inspiracijom.

Editors choice