U eri savremene tehnologije, naši kontakti sa drugim ljudima su površni i plitki i zasnivaju se na elektronskoj komunikaciji, što je naročito izraženo sada, tokom pandemije, kada se insistira na fizičkoj distanci. Telefoniranje i kuckanje poruka nam je postalo druga priroda, koristimo ga bez razmišljanja, automatski i ponekad prođu dani da ni sa kim ne sednemo da porazgovaramo zaista se posvećujući toj komunikaciji, razmenjujući misli, emocije i energiju.
Povezivanje sa drugima, osećaj bliskosti i pripadnosti spada u naše prirodne, urođene potrebe, a pošto živimo u vremenu “otuđenja”, koje se odvija na više nivoa, neophodno nam je da izgradimo veštine povezivanja, da se naše interakcije ne bi odvijale samo na površini. Evo nekih jednostavnih načina da produbite konekciju sa ljudima.
Postavite ono obično pitanje „kako si?“
Ali postavite ga tako da izrazite stvarnu zainteresovanost i pažnju i želju da saslušate odgovor, a ne kao da očekujete da čujete „dobro sam“, „uvek ima mesta za bolje“, „nije loše, ne žalim se“ i slično. Mada i varijacije ovih konvencionalnih odgovora sadrže delove informacija o pravom stanju, one nisu dovoljne i sa njima ostajemo na površini. Pitajte nekoga kako je, ne u prolazu, već dok ga gledate u oči, spremni da se udubite u odgovor. Dobićete možda i više nego što ste očekivali, a to je zato što druga osoba oseća vašu pažnju, brigu i interesovanje, oseća da joj ukazujete poštovanje, da vam je vredna i draga. A to je jako dobar osećaj, koji je uslov za poverenje i poveravanje.
Dajte pravi odgovor kad vas neko pita kako ste
Ova razmena je dvosmerna, pa zato budite spremni da iskreno govorite o tome kako se osećate, kroz šta prolazite, šta vas brine, a šta raduje i motiviše – ukažite poverenje osobi koja vas iskreno i srdačno pita kako ste i odgovorite na pitanje. To je pravi razgovor – a počinje običnim raspitivanjem o tome kako se neko oseća i kako mu ide.
