Ćutanje mnogo toga govori – o nama i našim strategijama i obrascima suočavanja. Prećutati nešto može da znači laganje ili čekanje povoljnije prilike da se nešto saopšti. Ćutanje može da bude čuvanje tajne, ili neodavanje nečijeg ponašanja koje nas ugrožava, jer smo zastrašeni. Oćutati znači ne upustiti se u svađu zbog „mira u kući“, ali i odbijanje da reagujemo na svoj okidač. Postoje trenuci u vezama kada je ćutanje prihvatljiva strategija, koja omogućava partnerima da uzmu pauzu, smire se i bolje razmisle o sukobu, da bi posle toga mogli da razgovaraju objektivnije i posvete se razrešavanju sukoba. Ćutanje je adekvatan odgovor kada druga osoba vređa, proziva i pokušava da eskalira svađu i izazove dramu – tada je ćutanje postavljanje zdrave granice (ne komuniciram sa tobom, dok se ponašaš nezrelo i nasilnički). Međutim, uvređeno ćutanje je nešto sasvim drugo – to je pasivna agresija koja drugoj osobi stavlja do znanja da je kriva, nemoguća, nerazumna (sa tobom se ne može normalno razgovarati), dok uvređena osoba zadržava poziciju moći sa koje manipuliše osećanjima partnera.
View this post on Instagram
U tom smislu, uvređeno ćutanje je rečitije, napetije i na mnogo načina nezdravije od svega što bi moglo da se kaže (ili vikne). Uvređeno ćutanje je emocionalno kažnjavanje partnera, odnosno, emocionalno zlostavljanje.
Ključno je, dakle, napraviti razliku između uvređenog ćutanja i drugih oblika ćutanja, koji nisu motivisani potrebom za kontrolom partnera.
Kako deluje uvređeno ćutanje
Uvređeno ćutanje je taktika manipulacije, koja važna pitanja ostavlja nerešenim i može izazvati da se partner oseća bezvredno, nevoljeno, povređeno, zbunjeno, frustrirano, ljuto i nevažno. Na ovaj način, partner koji „zaćuti“ ispoljava okrutnu vrstu moći u vezi, koja ne samo da isključuje partnera, već mu poručuje i da nije dovoljno vredan, kao i da onome ko ćuti, nije dovoljno stalo da pokuša da razgovara.
Ljudi koriste uvređeno ćutanje da kontrolišu razgovore i situacije i kao sredstvo da izbegnu priznavanje greške i preuzimanje odgovornosti.
Na primer, ako ste uznemireni jer partner sve češće dolazi kasno, možete pokrenuti razgovor u kome ćete izraziti svoja osećanja, svoju bojazan i sumnju i pokušati da utvrdite zašto partner kasni. Partner koji prihvata odgovornost za to što vas je povredio svojim ponašanjem, odvojiće vreme za razgovor, koji će možda biti neprijatan, ili će možda odagnati vaše sumnje, ali partner koji ne želi da se suočava sa vama, ne želi da prizna grešku, niti da promeni svoje ponašanje, može odbiti vaše nastojanje, tako što će reći „ne želim da pričam o tome“ ili može da ne kaže ništa i potpuno vas ignoriše. Odbijanje razgovora može pretvoriti u uvređeno ćutanje, koje vam poručuje da treba da se stidite što ste uopšte posumnjali u njega i to je manipulacija, koja vrlo često uspeva. Možete mnogo puta „pasti“ na ovu taktiku i završiti tako što se vi izvinjavate, a paretner vam velikodušno oprašta, pre nego što vam „sine“ da on ne poštuje vaša osećanja, već da svesno njima manipuliše.
Uvređeno ćutanje vas skreće sa teme (vrlo efikasno) i prelazi preko problema koji ste hteli da raspravite. I kada se to dogodi, osoba koja je bila izložena manipulaciji, mora sama da se bori sa svojim bolom i razočaranjem – nema rešenja, nema objašnjenja, nema kompromisa i nema načina da razume stav partnera.
Problem, naravno, ne nestaje samo zato što ga manipulativni partner zaobilazi i eskivira suočavanje – on ostaje, narasta, nagriza odnose i pre ili kasnije dovodi do raskida.
Pročitajte i ovo: Tretman ćutanjem je oblik emotivne manipulacije
Kada je uvređeno ćutanje – uvredljivo
Ako ste izloženi tretmanu ćutanjem, znate kako to može biti uznemirujuće i kako se možete loše osećati. Ali uvređeno ćutanje može biti naročito uvredljivo kada vas partner potpuno ignoriše – ne samo da odbija da razgovara sa vama, neko ignoriše vaše prisustvo. To je kao da neko odbija da primeti vaše postojanje, stavljajući vam do znanja da ste nepotrebni, nevidljivi i nebitni. Takvo ćutanje je taktika kontrole i obrazac destruktivnog ponašanja, kojim jedan partner održava svoju poziciju moći u odnosu, dok se drugi oseća bespomoćno, u poziciji da ne zna šta da radi i zato će verovatno pokušati sve moguće da zadobije pažnju partnera.
Ljudi koji koriste ćutanje da steknu moć i ostvare kontrolu u odnosu odbijaće da razgovaraju, uspostavljaju kontakt očima, odgovaraju na SMS poruke i posezaće za prekidanjem komunikacije svaki put kada stvari ne idu kako treba (kako njima odgovara), kao i kada žele da izbegnu preuzimanje odgovornosti za svoje ponašanje. Kažnjavaće vas ćutanjem, kada ih uznemirite i zahtevati da se izvinite ili popustite njihovim zahtevima, ako želite da opet razgovarate sa njima. Odbijaće da vas primete i da vam se obrate, sve dok se ne slomite i budete spremni da „puzite“ pred njima i koristiće uvređeno ćutanje kao primarno sredstvo za „rešavanje“ sukoba.
Kada se ovaj obrazac pasivne agresije redovno ponavlja, to je toksično i uvredljivo.
Zašto ljudi koriste ćutanje
Istraživači su otkrili da uvređeno ćutanje i muškarci i žene koriste da prekinu partnerovo ponašanje ili prebacivanje, a ne da ih izazovu – to je odbrambeni manevar u situaciji u kojoj se osećaju ugroženo. Ali, kada se koristi za manipulisanje i uspostavljanje moći i kontrole nad drugom osobom, onda je ćutanje čin nasilja, koje izaziva strah – druga osoba strahuje da će biti ostavljena, ili dodatno kažnjena, ili i jedno i drugo.
Ćutanje se koristi da se prekine smisleni razgovor, zaustavi protok informacija i na kraju, da se druga osoba povredi. Istraživanja su utvrdila da ignorisanje i isključivanje nekoga ćutanjem, aktivira u mozgu te osobe istu oblast koja se aktivira fizičkim bolom.
View this post on Instagram
Postoji još jedan oblik uvređenog ćutanja u odnosima koji nisu nasilni – u tim slučajevima jedan partner je obično previše zahtevan i drugi se povlači u ćutanje, da bi se udaljio od zahteva koje ne može i ne želi da ispuni. Zahtevni partner se tada oseća isključeno i frustrirano što njegove potrebe nisu zadovoljene, dok partner koji se povlači ćuti zbog povređenih osećanja i (ili) nespremnosti i nemogućnosti da o njima razgovara. Iako se ova vrsta uvređenog ćutanja ne smatra uvredljivom, ovakva dinamika odnosa je nezdrava, povezana je sa lošom komunikacijom i manjkom intimnosti i može narušiti vezu.
Kako odgovoriti
Ako u vezi iskusite interakciju zahteva i povlačenja, morate postati svesni šta se dešava – u većini slučajeva, zahtevni partner se oseća napušteno, a ćutljivi partner uplašeno, ali njihovo ćutanje je način da se zaštite od još većeg bola. Da bi se rešio ovaj problem, potrebno je da oba partnera preuzmu odgovornost za svoje ponašanje i pokušaju da saosećaju sa svojim partnerom.
Potrebno je da pronađete efikasnije načine suočavanja sa teškoćama i zdravijih načina da komunicirate, bez optuživanja i izazivanja osećanja krivice. Korišćenje „ja“ izjava obično je efikasnije i manje preteće – započinjanje rečenice sa „ti“ skoro odmah postavlja drugu osobu u odbrambeni položaj.
Izbegavajte izmišljanje načina da navedete partnera na razgovor ili priznanje određenog ponašanja. Umesto toga, udaljite se i sami i dok uvređeno ćutanje traje, radite nešto u čemu uživate. Ako partner koji koristi ovu pasivno-agresivnu manipulativnu taktiku nije voljan da radi na sebi i da se menja, važno je da svoju emocionalnu i fizičku bezbednost postavite kao prioritet. Obraćanje terapeutu je svakako korisno – bilo da pokušavate da popravite odnos, ili da izađete iz odnosa i osnažite sebe. Iskusni terapeut vam može pomoći da bezbedno upravljate situacijom i donesete odluku koja je najbolja za vas.
Pročitajte i ovo: Muško ćutanje – znak da je sve u redu
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
