Ako vam se još nije desilo da tip ispari u vidu magle, bez najave i objašnjenja, velike su šanse da će vam se desiti, ukoliko ste prinuđeni da pratite tokove savremenog dejtinga. Svi savremeni “fenomeni” (kao što su gousting, gejtkiping i drugi, koji svakog dana dobijaju simpatične i prikladne engleske nazive), govore o jednoj žalosnoj pojavi – emocionalnoj nekulturi.

Međutim, ova moderna dejting nekultura, uopšte nije izmišljena u današnja vremena – samo je vidljivija i upadljivija, jer se o tome stalno priča i piše. Muška neshvatljiva i neprihvatljiva ponašanja su imenovana i prozvana, jer žene manje zaziru od iznošenja svojih loših iskustava i nisu više tako sklone da svojim ćutanjem (zbog stida i sujete) prave paravan za emotivnu bahatost muškaraca. Ali, ako već hoćemo da govorimo o bolnim temama, valjda hoćemo i da saznamo i razumemo šta se tu stvarno dešava, pa zato nije fer pripisati im bahatost i aroganciju, tamo gde su oni samo uplašeni, zbunjeni i nesigurni i pokušavaju da pobegnu od onog (one) što im pritiska emotivne okidače. Dobro, postoji ime i za to, ali svi smo krivi za kukavičluk, u ovom ili onom obliku.

View this post on Instagram

@marieclairemag ❤️

A post shared by kat irlin (@kat_in_nyc) on

U savremenim emotivnim vezama i odnosima, izgleda da je komunikacija najveći zahtev, najveći problem i jedini ključ za otvaranje vrata na onim zidovima kojima se okružujemo, svsno ili nesvesno. I baš taj ključ nikako da pronađemo, ili ne odgovara bravi u koju pokušavamo da ga umetnemo, ili nam se lomi u rukama… Najveća je hrabrost govoriti o svojim osećanjima. Lakše je izjaviti ljubav, nego priznati da nismo dovoljno uključeni, ili reći da se plašimo, da se osećamo zarobljeno, da nismo u stanju da uzvratimo ljubav, ili da nismo u stanju da iznesemo odnos, iako osećanja postoje. Takva hrabrost zahteva suočavanje sa sobom, a zatim i sa drugom osobom, a dotle, izgleda, retko ko dobacuje.

Najgore u tom “isparavanju” je nedostatak zaokruženja – nema informacija, nema razgovora i razloga, nema materijala da sami sa sobom završite tu priču. Neko jednostavno nestane i ostavi vas u čudu. Možda i osećate i naslućujete zašto je to uradio, ali bilo bi vam lakše da vas je upozorio, da vam je pružio priliku da kažete šta mislite i osećate, ili da vas je makar obavestio o svojoj odluci. Čak i kad nisu naročito intenzivne i strasne, neokončane i nezaokružene emotivne priče imaju moć da vam oduzmu mir i da vas jedu iznutra, dosta dugo.

Comments