Još gore je kad “ispari” neko ko je ostavio sasvim dobar utisak, ko je bio prijatan, komunikativan, ko je iskazivao interesovanje i rado učestvovao i za koga ste bili sigurni da je ok. Dobar momak. Ali, ne ranjavaju samo loši momci, rade to i oni dobri. Ima vrlo poštenih loših momaka, za koje znate da će vam slomiti srce, koji se ne pretvaraju da su bolji nego što jesu i koje prihvatate na sopstvenu odgovornost. Ali kad sretnete nekoga sa kim ste podelili odgovornost i ko deluje dovoljno stabilno i pošteno da od njega ne očekujete da pobegne i nestane bez reči, to je izdaja.
Ne sudite prestrogo, međutim. Da li sigurno i sami niste do sada uradili nešto slično? Izbegavali nekog ko vam se nije sviđao i na kraju počeli potpuno da ga ignorišete, puštajući ga da sam shvati da više nećete smišljati izgovore što ga izbegavate, ali i ne nudeći mu nikakvo objašnjenje. Vas to nije bolelo, zaboravili ste. A sigurno niste zla i loša osoba – samo niste bili zainteresovani, ili ste izgubili interesovanje i mislili da je najbezbolnije da prosto pustite stvari da se ugase. Bezbolnije za vas.
Svi smo sebični kada se postavljaju pitanja srca. Tražimo prečice, izbegavamo neprijatna suočavanja, ili ih namećemo onima koji pokušavaju da ih izbegnu, da bi nama bilo lakše. Da, dobri momci takođe isparavaju. Ali, to čine i dobre devojke, poput vas.
Svi smo odgovorni za emocionalnu nekulturu, za sebičnost i neiskrenost u odnosima. Za nedostatak hrabrosti. Promenite to, počevši od opraštanja onima koji su vas povredili, kao i sebi, zbog onih koje ste povredili.
Naslovna fotografija: instagram.com/kat_in_nyc/
Brankica Milošević