Endometrioza je bolest koja često dugo ostaje nedijagnostikovana, zato što se retko na nju sumnja, njeni uzroci nisu sasvim utvrđeni, a simptomi mogu biti – asimptomatični. Ipak, ova bolest se često navodi kao uzrok neplodnosti i uglavnom se otkriva kod žena u reproduktivnom periodu. Lečenje je dugotrajno, endometrioza se može vratiti i proširiti, a patnja žena koje se bore sa njom nije prepoznata u javnosti.
Ovo je kratak zaključak o uvidu koji sam stekla tragajući po internetu – o endometriozi ni medicina ne zna dovoljno, o njoj se ne govori i ne piše dovoljno, a žene koje se leče od endometrioze suočene su sa bolnim stanjima i bolnim osećanjima, za koja ne nailaze na dovoljno razumevanja okoline. Žene koje se bave problemom endometrioze i govore o njemu, uglavnom su prošle (i prolaze) kroz lični pakao i žele da pomognu u podizanju svesti žena i da im poruče da nisu same u svojoj patnji, ali takođe žele i da skrenu pažnju lekarima na problem neprepoznavanja i kasnog dijagnostikovanja.
Šta je endometrioza, uzroci i simptomi
Endometrioza je pojava materičnog tkiva (endometrijuma) tamo gde mu nije mesto – najčešće na trbušnoj maramici zidova male karlice, jajnicima (takozvane čokoladne ciste), jajovodima, bešici, crevima – a na tim mestima komadići endometrijuma ponašaju se kao i u materici i reaguju na hormonske promene i ciklus. Materično tkivo u vreme menstruacije krvari (gde god da se nalazi) i povezanost endometrioze sa nivoom hormona je gotovo jedino što se može pouzdano tvrditi. Ona potpuno nestaje u vreme menopauze, mada se može javiti kada se koristi tretman zamenskim hormonima.
Lekari skloni holističkom pristupu, povezivanju duševnog stanja i fizičkog zdravlja, sugerišu da su endometriozi sklone psihološki i emocionalno preosetljive osobe, dok standardna medicina kao povišen rizik navodi dobijanje prve menstruacije pre 12. godine, ciklus kraći od 27 dana, koji traje duže od 7 dana, nekorišćenje oralne kontracepcije, odlaganje rađanja posle 30. godine, anomalije reproduktivnih organa, genetsku predispoziciju, ali i korišćenje tampona i održavanje odnosa za vreme menstruacije.
Veoma bolne mensturacije ponekad se navode kao uzrok, ali one su zapravo simptom, koji najčešće dugo ostaje nekategorisan ili tretiran kao normalna pojava u pubertetu. Bolovi u donjem stomaku često navode na sumnju na neki drugi problem (slepo crevo, upala jajnika), i ponekad se otkrije da bolove zapravo stvra endometrijsko tkivo. A tada počinje borba sa endometriozom – lekovima i operativno, ponekad kombinovano, u zavisnosti od stadijuma bolesti i mesta koje je zahvaćeno.
Pročitajte i ovo: Zašto vam kasni menstruacija (a niste trudni)?
Razgovor o endometriozi iz ličnog ugla
O ovoj osetljivoj temi, svoja iskustva nam je hrabro i iskreno podelila čitateljka Jovana M, kojoj je nedavno dijagnostikovana endometrioza i to zahvaljujući njenom angažovanju i upornosti. Evo šta nam je rekla…
Zašto se obično ne posumnja na endometriozu – zašto je tako teško prepoznati tu bolest?
Jovana: Endometrioza je nova i „moderna“ bolest, koja je totalno neistražena. Dodatno je vrlo potcenjena jer žene ili ljudi generalno, misle da su u pitanju „samo“ menstrualni bolovi i PMS. Nažalost se često iza takvih simptoma kriju ozbiljnije stvari, kao što je endometrioza, koju nazivaju „kameleonom ginekologije“. Lek za ovu bolest još ne postoji. Ona se ne leči, nego se drži pod kontrolom. Jedine trenutne opcije su hormonski preparati (određene kontraceptivne pilule), a u više slučajeva se ciste moraju ukloniti operativnim putem (laparoskopija), da se ne bi dalje širile ili opterećivale reproduktivne organe.
Kakvo je tvoje iskustvo – kakve si simptome imala, kako i kada je tebi otkrivena endometrioza?
Imala sam „samo“ jake menstrualne bolove, koje sam godinama trpela, jer je to „sasvim normalno“ i sve žene kroz isto prolaze. Kad sam prvi put čula za endometriozu, počela sam mnogo da čitam o tome. Posetila sam svog ginekologa i rekla mu na šta sumnjam. On me, nažalost, nije ozbiljno shvatio, rekavši da sam jednostavno previše osetljiva na bol. Potražila sam još jednog ginekologa – isti odgovor. Iskreno, pomislila sam da nije moguće da dva stručna lica istovremeno mogu da pogreše. Bila sam srećna što sam „preosetljiva“, ali zdrava. Naredna dva ciklusa su mi bila totalno neredovna i bolnija nego inače, ali sam se tešila da je to jednostavno tako, dok me jednog dana nisu probudili bolovi u stomaku. Misleći da sam pojela nesto pogrešno, otišla sam kod svog kućnog lekara koji je rutinski uradio ultrazvuk stomaka i našao jednu cistu na jajniku. Istog dana sam otišla kod svog ginekologa, koji mi je našao po dve ciste na svakom jajniku.
Znači, ipak nisam bila samo „preosetljiva“, nego neshvaćena. Dobila sam uput za operaciju koja je bila neophodna, jer su ciste bile veće od samih jajnika. Operisali su me dve sedmice nakon dijagnoze. Tokom operacije su našli još jednu cistu u zidu materice i jednu na mišiću prednjeg trbušnog zida. Hirurg koji me je operisao, bio je stručnjak za endometriozu i prva osoba koja me je shvatila ozbiljno. Oslobodio me je straha, objasnio sve detaljno i odradio svoj posao maestralno. Tri mala reza na donjem delu stomaka – danas, pola godine nakon operacije, skoro su nevidljiva.
Pored operacije, da li postoji još neki tretman, da li lečenje još uvek traje?
Posle operacije sam počela da uzimam hormonsku terapiju, bolje rečeno kontraceptivnu pilulu, ali neprekidno, jer se ciste stvaraju tokom menstruacije. Hormoni su mi regulisani, ciste se ne vraćaju, ali to za mene nije dugotrajno rešenje. Dodatno, pilula loše deluje na moju psihu – često sam u depresivnom stanju, bezvoljna i tužna bez razloga.
Pošto za ovu bolest ne postoji lek, odlučila sam da pomoć potražim u prirodi i alternativnoj medicini. Upoznala sam mnogo žena, koje takođe imaju endometriozu i koje godinama drže bolest pod kontrolom prirodnim putem. U ovom slučaju se mora promeniti kompletan način života i ishrane, kako bi se hormoni prirodnim putem doveli u red. Naravno da uvek postoji mogućnost da se ciste vrate, ali bitno je ostati pozitivan i nikad ne odustajati.”
Šta je najteže sa čim si se suočila kroz ovu bolest?
Bolest je došla tako neočekivano (kao i svaka, realno), da mi se svet u sekundi srušio. U tom trenutku su mi svi ostali „problemi“ u životu postali tako smešni. Prvih nekoliko dana sam bila u šoku i nisam shvatala šta se, zapravo, dešava i zašto baš meni. Onda je usledio strah od operacije i posledica– sedmicama sam plakala i živela u strahu. U suštini sam se samo bojala budućnosti. Stalno sam se pitala – šta ću ako sutra ne budem mogla da postanem majka? To mi je bila bolna tačka, a i danas je – iako sam single i još ne razmišljam o rađanju dece, to mi je želja i kad-tad bih volela da osnujem svoju porodicu i postanem majka.
Onda sam shvatila da je stanje takvo kakvo je. Strah mi neće pomoći. Jedino što mogu da uradim je da se informišem dalje, ali da se ne preopterećujem previše. Cilj mi je da nađem način da „balansiram“ tu bolest, da je održavam pod kontrolom. Sigurna sam da je to ključ uspeha.”
Da li imaš podršku okoline?
Kad se sve to desilo, imala sam svu podršku porodice i prijatelja, što mi je mnogo pomoglo, ali sam takođe shvatila da u stvari niko nije upoznat tom bolešću i da je zbog toga potcenjena.
Šta možeš da poručiš devojkama i ženama – na šta treba da obrate pažnju i kako da vode računa o sebi i svom reproduktivnom zdravlju?
Najbitnije, ali i najteže je naći stručnog ginekologa – redovni ginekološki pregledi su svakako bitni, ali nekad, nažalost, nisu dovoljni. Sve zavisi od pozicije cista – nekad vaginalni ultrazvuk nije dovoljan. Endometrioza je i među doktorima dosta potcenjena bolest i zato je bitno naći ginekologa koji će pacijentkinju ozbiljno shvatiti i sa kojim se može otvoreno pričati o toj temi. Vodite računa o sebi i svom zdravlju, jer vam taj zadatak niko neće olakšati. Stres je takođe bitan faktor – niko i ništa nije vredno vašeg zdravlja. A ako se ispostavi da imate endometriozu, najbitnija je psiha. Biće teško, neće možda ići sve po vašem planu, ali jedino što možete da uradite je da ostanete pozitivni. Informišite se dovoljno, delite iskustva sa ženama i devojkama, ali ne dozvolite da vam ta bolest okupira život. Sigurna sam da će medicina napredovati i da će sve to uskoro stvarno biti samo „ženski problem“.
Ako dođe do dijagnoze, bitno je sagledati činjenice i ne paničiti. Niste same, sve više žena boluje od endometrioze. Bitno je naći svoje izvore i svoj „put“ kako držati sve pod kontrolom.
I ne – niste „samo preosetljive“. Endometrioza je vrlo važna i bitna tema, koja se mora ozbiljno shvatiti!
Pročitajte i ovo: Šta je psorijaza i kako da je držite pod kontrolom
Naslovna fotografija: pexels.com
Aleksina Đorđević
