Zašto je onda tako teško upotrebiti snagu pozitivnih misli, po istom obrascu?
Loša iskustva imaju veću težinu i lako nam je da ih prizovemo, jer ih poznajemo – dobre i ispunjavajuće stvari shvatamo kao sreću, izuzetak, sticaj okolnosti, one su eterične, svetle i podižu se uvis, kao toplota. Dok hladnoća i zebnja padaju duboko u nas, okamenjuju nas iznutra i daju nam jači utisak stvarnosti. Lakše nam je da poverujemo u loše ishode, nego u dobre, čak i onda kada sebi govorimo “biće sve u redu” dok osećamo kako je to samo površna uteha i kako iznutra drhtimo u strahu da nikada ništa neće biti u redu. Naša vera u dobre stvari je krhka, jer nam je život milion puta pokazao kako ume okrutno da ošine. Nepravda, poniženja, neuspeh, slomljeno srce, gubitak – sve to izaziva snažne emocije i ostavlja jasan trag u nama, kao gruba čizma u svežem betonu. Otisak se stvrdne i postane obrazac – naš um prati zabetonirane tragove čudovišnih stopa, koje lako uočava i prepoznaje. Lepa i srećna iskustva ne ostavljaju stvrdnute betonske otiske, ona se integrišu u naše biće, a ono je eterično, prozračno, fluidno – nema tu ničeg čvrstog za šta bismo se uhvatili. Zato nam je lakše da poverujemo u ono što “vidimo” – ružan trag u starom sivom betonu – nego u ono što ne uočavamo tako jasno i što osećamo više kao sećanje na prijatan san, nego realnost koja je na nama ostavila traga. Rane i povrede ostavljaju tragove i ožiljke – markiraju nas i podsećaju nas na to da je život težak i strašan. Sreća i ljubav prolaze kroz nas i ostavljaju utisak dalekog sećanja na nešto što zamišljamo kao raj i što nam ne deluje dovoljno stvarno.
U dobrim periodima, puni smo energije, kao da hodamo ne dodirujući zemlju, a kad se prizemljimo, obično je to zato da bismo ostavili trag brižnosti i straha – pomislimo da to neće dugo potrajati i da treba da uživamo dok možemo, osetimo zebnju i sa njom pritisak stvarnosti na koju smo navikli (kao na zemljinu težu), a onda potisnemo strahovanja i nastavimo da plovimo kroz vazduh, dok još možemo.
Ako ste svesni zakona po kome deluje snaga i privlačnost misli, možete da pokušate da ih koristite kao pojačivač za dobre stvari, svesno, baš onako kako ih nesvesno koristite kao pojačivač brige i straha. Kad vas obuzme briga i nastupi loš period, možete se setiti da se u životu periodi smenjuju i da neće stalno biti teško i loše. I kad usred dobrih momenata zazebete zbog strepnje da će sve ubrzo proći – realnost je lekovita, jer vas drži u ravnoteži. Da, dobar period će proći, pa će doći neki bezvoljan i mučan period, pa će biti tako dok opet ne postane bolje.
Suštinsko razumevanje i prihvatanje života, kao ciklusa i procesa, pomaže da tragove i ožiljke ne uzimamo toliko ozbiljno i dramatično i da lakše prizovemo eteričnu energiju sreće, zadovoljstva i uspeha, sa čvrstim uverenjem da je stvarnost i ono što nema čvrst oblik. Kad se osećate loše, pokušajte da se setite kada ste se osećali dobro, razmišljajte o tome sve dok vam osmeh ne ozari lice i dok ne osetite ispunjavajuća osećanja. Tako pojačavate energetsku matricu onog poželjnog i dajete sebi “protivotrov” za brige koje vas obuzimaju.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/anxieth
Brankica Milošević
