Vrsta vežbanja takođe se računa – trčanje, vežbe snage, kondicioni treninzi spadaju u veće fizičke napore, dok se joga, pilates i plivanje preporučuju kao relaksacione i rekreacione aktivnosti, koje kanališu stres, istežu mišiće i neguju gipkost kičme i zglobova. Napravite razliku između intenzivnog vežbanja koje vam povećava nivo kortizola (i dovodi vas u stresno tanje) i vežbanja koje vas isteže i opušta i onda kombinujte te vrste vežbanja. Dva puta nedeljno trenirajte intenzivno, a ostalih dana se bavite nekim relaksirajućim vežbanjem.
Ako se u poslednje vreme posle vežbanja osećate potpuno iscrpljeno, ako vam se stalno spava i preko dana osećate malaksalost, stopala su vam teška i mišići vas stalno bole kao da su pod upalom, a razboljevate se uprkos tome što veoma vodite računa o zdravom životu – uzrok može da bude upravo jedan od glavnih činilaca zdravog stila života, odnosno, vežbanje, koje nije prilagođeno vašim individualnim potrebama i kapacitetima, nego je preterano. Možda ne možete da registrujete tu “preteranost” jer u poređenju sa drugima, to nije ništa posebno naporno – trenirate sat, ili sat i po dnevno, navikli ste na takav ritam i ne čini vam se da je to suviše naporno. Ali, ako se ne osećate dobro, smanjite vreme vežbanja na četrdesetak minuta i odredite dane kada ćete praviti pauzu i nećete vežbati, pa ćete ubrzo uvideti koliko vežbanje ima veze sa tim kako se osećate.
Zamenite neki od vaših redovnih treninga nekom opuštajućom aktivnošću – prošetajte, idite na plivanje, ili ujutru uradite samo vežbe istezanja. Na taj način ćete mišićima pružiti aktivnost, a svom umu osećaj da ste ispunili dnevnu kvotu vežbanja, pa ćete moći da se bolje opustite, fizički i mentalno, što je podjednako važno u savremeno doba, kada nam sve stvara stres – pa čak i preteran napor da se stresa oslobodimo i da živimo na što zdraviji način.
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
