Uvek su me najviše plašila sva ona novogodišnja obećanja koja smo navikli da dajemo sebi. Sledeće ću godine da jedem zdravije, da treniram više, da se družim više… Zato kad sve to napišem i vidim gomilu stvari koje me “čekaju”, a sama sam ih sebi nagomilala, potpuno je logično to da ću od svega odustati odmah u januaru. Vrlo brzo se želje da postanem bolja verzija sebe pretvore u agoniju nemogućnosti da ispratim tempo koji sam sebi zadala, pa ne mogu da se ne zapitam – zašto ne raditi obrnuto. Zašto umesto spiska novogodišnjih odluka ne bismo pravili spisak dostignuća?
Ostavljanje novogodišnjih obećanja kao poklon sebi
Pričali smo o tome zašto bi trebalo da uvedemo praksu kupovanja poklona za nas same. Niko od nas ne zna bolje šta želimo, šta nam je potrebno ili jednostavno, šta je to što nas usrećuje. Iako sam ja veliki obožavalac pravila i reda, uviđam, polako, da sve to dosta doprinosi mojoj anskioznosti na dnevnom nivou.
Zato sam odlučila na neke stvari promenim. Dala sam sebi dovoljno prostora da se opustim, istražim i pronađem šta je to što ja želim. Ne svodi se to, naravno, samo na materijalne stvari koje ću poklanjati sebi. Zapravo, sve je proisteklo iz toga što smatram da bilo kakva očekivanja (pa i novogodišnja) treba da ispunjavamo isključivo sami sebi.
Vodeći se tom logikom, nastojala sam da liste želja popunjavam onako kako meni odgovara, a sva “novogodišnja obećanja” ostavila sam za sobom. Poklonila sam sebi odsustvo anksioznih obećanja, koja ne proizilaze iz mojih iskrenih potreba. Jer, kome ja to obećavam? I kakve to veze ima sa drugima, ta moja obećanja, kome ih ja to ispunjavam nego sebi?
View this post on Instagram
Promašaji i konačne promene
Konstantan osećaj pritiska da se i dokažem, bog sveti zna kome, pritiskao je moje malo telo poput prese za kolače. A nikakve potrebe nije bilo za tim! Veliki promašaj za napredovanje i rast emocionalne inteligencije bilo je upravo to moje opsedanje, i uvidela sam da je konačno moralo da se prekine. Zbog želje da ne ostarim i osedim prerano, odlučila sam da se manem januarskih obećanjafg i da retrospektivno pregledam šta sam to uspela da postignem.
Retrospektiva i male pobede
Ako vam, poput mene, na pamet padaju neke krupne stvari – stanite odmah tu. Vaš spisak dostignuća ne treba da se bazira na velikim stvarima, već na manjim pobedama. Šta su to manje pobede? Pokušaću da pomognem na ličnom primeru. Ja sam osoba koja veoma voli da kuva. Često gledam recepte i tutorijale na YouTubeu o tome kako da izvedem i pripremim jela koja se spremaju u restoranima. Obožavam nauku kuvanja!
View this post on Instagram
Zato, na spisak odmah stavljam jedno jelo koje sam uspela da rekreiram i oduševila sama sebe! To je mala stvar za univerzum, ali za mene je bila, pa malo je reći, renesansna. U pitanju je bio recept za pravu američku pitu sa jabukama i cimetom. I sada kada to spominjem zvuči mi jako smešno, ali ja sam zaista bila mnogo ponosna na sebe. Zato, razmislite o tome koja je vaša mala (velika) pobeda, i njome započnite svoju listu dostignuća.
