Potraga za dobrim osobinama je ono što pobuđuje
To je priča o žabi koja se pretvara u princa, kad princeza pristane da je poljubi – žaba nametljivo postavlja uslove, takoreći ucenjuje i promorava princezu da je poljubi, a zatim njene muke i opiranje nagrađuje time što se pretvori u princa. Samo što ovde princeza dobrovoljno pokupi nekog žapca i obaspe ga ljubavlju i pažnjom, pokušavajući da probudi u njemu neke prinčevske osobine.
I to je ono što je angažuje – mogućnost da daje, da pronalazi nove i još konstruktivnije načine za davanje, da izrazi svu svoju pažnju i brižnost i da svojom ljubavlju probudi u partneru viteštvo, hrabrost, plemenitost, velikodušnost, ljubav i nežnost koju samo ona vidi u dubinama njegove kompleksne ličnosti – dok svi ostali u njemu vide uglavnom samo komplekse, bez ikakve dublje kompleksnosti.
I onda se nađemo u situaciji da uopšte ne možemo da objasnimo prijateljima i bliskim osobama šta očaravajuće nalazimo u nekome ko nije ni uspešan, ni naročito zgodan, ni talentovan, ko nije ništa naročito i ni po čemu posebno zanimljiv. I ne možemo da objasnimo, jer bismo morali da se suočimo sa tim da je procena prijatelja potpuno tačna, a da mi tu goruću strast uopšte i ne nalazimo u toj osobi, nego sami u sebi, u interakciji sa nekim ko uopšte ne odgovara našim zahtevima, ko praktično statira u vezi, pružajući otpor našim naporima da ga nahranimo svom ljubavlju koja mu je nedostajala u detinjstvu.
Dok se on zapravo opire tome da ira u vezi, pružajući otpor našim naporima da ga nahranimo svom ljubavlju koja mu je nedostajala u detinjstvu.postane nešto što nije, mi nastojimo da ga promenimo, a to je uvek jalov poduhvat. Osim što, u slučaju strastvene ljubavi prema toksičnom partneru, mi dobijamo tačno ono što nam treba.
