Telo kao eksperimentalni alat
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, tehnologija je bila, iz današnje perspektive, tek u povoju. Ali ipak je nudila neke mogućnosti za eksperimentisanje, koje pre toga nisu bile dostupne. Penny je koristila kopir-mašinu da snima otiske delova svog tela, koje je koristila u kolažima. Na taj način je praktično izumela copy-art – izduženi i izobličeni otisci njenog lica i drugih delova tela našli su se u seriji radova pod nazivom “Impresije duha”. Takođe je koristila Kserok mašinu za pravljenje mono otisaka svog i tela svog partnera, u kreiranju senzualne serije radova “Čakra muškarac i žena”.
Kao što je koristila svoje telo za otiske i kolaže, tako je i skulpture oblikovala prema svom sopstvenom telu, koje joj je uvek bilo na raspolaganju – golo telo postalo je njeno osnovno sredstvo izražavanja.
Sama svoja muza
Kroz svoju umetnost, borila se za žensko pravo na sopstvenu ličnost, na izražavanje seksualnosti, na individuaciju koja je muškarcima uvek bila dostupna, a žene su tek počele da je osvajaju. Od ranih školskih dana, Penny je bila samopokreatč, motivaciju i inspiraciju je nepokolebljivo pronalazila sama u sebi, u svom senzibilitetu, promišljanjima i osećanjima. U srednjoj školi je u jednom nastavničkom izveštaju pisalo “imamo odeljenje od 36-oro učenika, 35-oro ide u jednom pravcu, a gospođica Slinger u drugom…” U kolažima iz 1971. bavila se načinima na koje društvo, mediji i umetnost ženu shvataju, posmatraju i tretiraju kao objekat. Odbijajući da prihvati kako bi trebalo da joj imponuje da bude muza svojim muškim kolegama, Penny je bila sama sebi muza – koristila je svoje telo kao inspiraciju u pokušaju da prikaže žensku individualnost nezavisno od važećih standarda. Hrabrost umetnice da sebe izloži na ovaj način, u to vreme bila je izuzetna, ona je uporno ukazivala na bitnu razliku između seksualnosti i pornografije. Pornografija takođe svodi ženu na ulogu objekta, dok su erotika i seksualnost deo ženske ličnosti i predstavljaju suštinu ženske lepote.
Razvoj feminističkog nadrealizma
Tokom šest decenija karijere, Penny Slinger je stvorila nekoliko serija kolaža, izraženih kroz multimedijalne formate, a u svom radu se udaljila od potrebe da koristi sopstveno telo i fokusirala se na slike koje je često mogla da pronađe u erotskim časopisima. Za umetnicu, to je bilo oslobađajuće, jer je mogla da se posveti simbolici ženske seksualnosti i da to prikaže već postojećim slikama, a ne sopstvenim izlaganjem. Tako je kreirala kolaže koji prikazuju nadrealističke pejzaže ispunjene ženskim telima, poput radova “Ponude u sumrak” i “Tantričko okupljanje” iz 1976. godine. Od ranih 2000-tih, u svom radu je počela da koristi digitalnu tehnologiju, pa su tako nastale serije kolaža koji prikazuju različite arhetipove ženstvenosti “Božanska ženstvenost”, a nova tehnologija joj je omogućila da svoj portret iz 1977. koji je napravio fotograf Maiotte Magnus, digitalno prepiše u verziju “Penny Red Dakini”. Ova upečatljiva crvena verzija predstavlja Penny kao ženskog Budu, ili boginju Kali sa više ruku i predstavlja snažan simbol spajanja duhovnog i čulnog sveta.
Naslovna fotografija: instagram.com/ourlifestylechoices
Brankica Milošević
