Filmovi iz devedesetih koje ponovo treba da pogledate

Devedesete godine danas postaju značajnije nego ikad pre, od mode i muzike do televizije i filmova – jer je nostalgija postala sastavni deo društvene kulture. Dok mlađe generacije devedesete isprobavaju kao trend, mi, kao deca devedesetih, vraćamo im se zbog poznatog osećaja koji nas uvek opušta. Brojni filmovi iz devedesetih su bili globalni hitovi. Romantične komedije, blokbasteri i teen drame – ukratko, ponovno gledanje omiljenih filmova vraća nas u jednostavnije vreme i daje nam priliku da ih doživimo ponovo, s novim pogledima i saznanjima.

Filmovi iz devedesetih koji su vredni ponovnog gledanja

Mrs. Doubtfire (1993)

Mrs. Doubtfire je komedija koja istražuje život razvedenog oca, Daniela, koji se prerušava u dadilju kako bi bio bliže svojoj deci. Pun duhovitih trenutaka i topline, film nosi snažnu poruku o porodičnim vrednostima i važnosti roditeljstva. Izrazito je duhovit zbog slapstick trenutaka (posebno kad se zapale gumene grudi gospođe Doubtfire). Ponovnim gledanjem, možemo više da cenimo složenost humora i suptilne lekcije o ljubavi, žrtvovanju i prilagođavanju promenama unutar porodične dinamike, čineći Mrs. Doubtfire ne samo urnebesnim, već i dirljivim iskustvom.

Never Been Kissed (1999)

Never Been Kissed s toplinom i humorom preispituje tinejdžerske traume i izazove odraslog doba kroz oči Josie, novinarke koja se vraća u srednju školu pod lažnim identitetom – kako bi napisala istraživački članak za svoje novine. Kad ga gledamo danas, Never Been Kissed nam omogućava da sagledamo složenost tinejdžerskih godina s većom empatijom, ukazujući na surovost koju mladi mogu da iskažu, ali i na važnost autentičnosti i hrabrosti u izražavanju sopstvenog identiteta. Takođe, naglašava da prošli (ne)uspesi ne određuju našu budućnost, već da svaki dan pruža novu priliku za uspeh, što je posebno važna poruka za sve nas u odraslom dobu.

Now and Then (1995)

Now and Then priča o četiri devojčice – najboljim prijateljicama i o njihovim letnjim avanturama koje istražuju granice prijateljstva, ljubavi i odrastanja. Pre nego što je serija Sex and The City postala fenomen, ovaj film je naveo devojčice iz devedesetih da razmišljaju na koju od likova najviše liče – Robertu, Samanthu, Teeny ili Chrissy. Svaka od ovih njih predstavlja različite aspekte mladosti i otkrivanja sopstvenog identiteta. Kao dete, bilo je lako poistovetiti se sa njihovim prijateljstvom, igrama i tajnim dogovorima. Međutim, gledajući film iz današnje perspektive, moguće je dublje razumeti priču koja slavi žensko prijateljstvo i sve njegove uspone i padove, dok istovremeno ukazuje na to da stvari nisu uvek onakve kakvim se čine, posebno kroz dečje oči.

Ferngully (1992)

Ferngully je bio jedan od retkih ne-Diznijevih animiranih filmova devedesetih, koji se isticao svojom ekološkom porukom i čarolijom vilinskog sveta. Radnja prati avanture Zaka, mladića koji slučajno biva smanjen na veličinu vile i otkriva čuda kišne šume Ferngully. Dok smo kao deca bili očarani vilama i komičnim likom Battyja, kom je glas pozajmio Robin Williams, možda sada možemo u potpunosti da cenimo važnu, ekološku poruku ovog ostvarenja. Ferngully se hrabro suočava sa pitanjima seče šuma, zagađenja, kisele kiše, testiranja na životinjama, ljudske pohlepe i beskrajne želje za fosilnim gorivima. Njegova relevantnost i danas je velika, u vremenu kad se i dalje borimo sa ovim problemima i sve većim posledicama klimatskih promena.

Hook (1991)

Hook, s Robinom Williamsom u ulozi odraslog Petra Pana, maštovito preispituje priču o Nedođiji kroz prizmu zrelog čoveka. Kada Kapetan Kuka (Dustin Hoffman) otme njegovu decu, Petar Pan se vraća u Nedođiju, suočavajući se sa svojim zaboravljenim identitetom i avanturama iz detinjstva. Ovaj film Stevena Spielberga duboko ulazi u teme roditeljstva, gubitka i ponovnog otkrivanja čuda mladosti. Posebno sada, kao odrasli, možemo da cenimo poruke o važnosti prisutnosti u životima naše dece i štetnosti odsutnog roditeljstva. Hook naglašava značaj porodice i podseća nas na to koliko daleko možemo da odemo kako bismo zaštitili i vratili svoje voljene, čak i ako to znači da moramo ponovno da naučimo da letimo.

Empire Records (1995)

Empire Records je kultni film koji nostalgično oslikava rad u muzičkoj prodavnici, u vremenu kad su ploče i rok muzika dominirali pop kulturom. Ostvarenje ne samo da slavi mladalački bunt i zajedništvo među zaposlenima u prodavnici, već se dotiče i težih tema poput kockanja, zloupotrebe droge, samoubistva i nasilja oružjem. Ponovno gledanje ovog filma posebno je dirljivo zbog trenutaka ranjivosti likova, koji kroz humor i drame međusobnih odnosa ukazuju na univerzalnu istinu da niko nije sam u svojoj borbi. Empire Records je vremenska kapsula koja evocira uspomene iz devedesetih, istovremeno šaljući poruke o važnosti podrške i razumevanja unutar zajednice.

Toy Story (1995)

Naravno, na površini, Priča o igračkama je animirani film o brojnim avanturama živih igračaka. Predstavlja prvi film u sada čuvenom Pixarovom serijalu, koji na inovativan način prikazuje živopisne junake koji oživljavaju u trenucima kad ljudi nisu prisutni. Ovaj film nije samo revolucionarno delo animacije, već i duboka emotivna priča koja istražuje teme prijateljstva, ljubomore, prihvatanja i straha od zamenjenosti. Danas, možemo se poistovetiti sa Woodyjevim strahom od napuštenosti, kao i time da će biti zamenjen novom akcionom igračkom, Buzzom Lightyearom. Toy Story odražava univerzalne strahove o odbacivanju i potrebi za pripadanjem, čineći ga ne samo zabavom za decu, već i za celu porodicu.

Pleasantville (1998)

Pleasantville je intrigantan film koji istražuje transformaciju dvoje tinejdžera koji su usled neobičnih okolnosti prebačeni u crno-beli svet televizijske serije iz pedesetih. Kako protagonisti počinju da uvode promene u konzervativni svet Pleasantvillea, film postaje metafora za otpor, promene i buđenje emocija. Gledajući ga danas, možemo više da cenimo njegovu poruku o važnosti prihvatanja različitosti, emocija i ljudskih iskustava koji čine život bogatim i ostvarenim. Pleasantville na suptilan način komentariše društvene norme, potiskivanje i oslobađanje, čineći ga relevantnim i provokativnim delom i za savremene gledaoce.