U poslednje vreme pitanje na koje često, možda i previše često nailazim, toliko da već postaje retoričko, bez nade da će nakon njega uslediti koliko toliko prihvatljiv odgovor, jeste “Zašto se više niko ne muva?”. Hajde sad lepo sedite i pokušajte da izbrojite koliko puta vam se u poslednje vreme dogodilo da vas neko startuje, da se upozna sa vama i stupi sa vama u flertovanje, koje preko laganog upoznavanja prelazi na muvanje, ali ne napadno i vulgarno, već simpatično, seksi i zavodljivo. Meni trebaju tri milisekunde da sagledam period iza sebe. Ovakve situacije se javljaju u mizerno malom broju slučajeva. Sve je postalo toliko instant da vam duže traje odlučivanje koju ćete kafu da popijete u kafiću nego period upoznavanja i muvanja sa potencijalnim partnerom. Zbog stalne potrebe da sve stignemo, da budemo na mnogo mesta u isto vreme, dešava nam se da brže-bolje započnemo sa nekim vezu, a onda, posle dve nedelje, shvatimo da je dotični ili dotična interesantan za slušanje kao dnevnik iz 1983. i opet brže-bolje idemo dalje. Konačan bilans je gomila nazovi vezica od mesec ili dva, koje vas ostavljaju razočaranim više nego da ste se ugojili sedam kilograma pred letovanje. Dakle, gde je nestao onaj period muvanja? Čini mi se da bi mi bilo lakše da stekenem doktorsku disertaciju iz nuklearne fizike nego da dam odgovor na to pitanje.
Analizirajmo, na primer, situaciju u klubu. Prvo, ako ste krenuli u klub da biste se muvali sa nekim, možete odmah da svoje duge noge u štiklama vratite odakle su krenule. Veća je verovatnoća da doživite smak sveta nego da tamo upoznate nekog ko će biti spreman da sa vama flertuje, ćaska i upoznaje se. Većina ljudi, ako je uopšte i došla u klub/kafanu/na splav da bi nekog upoznavala, će pokušati da od potencijalnog partnera izvuče nešto upotrebljivo tokom te večeri. Dakle, nikakve šetnje, druženje i slično. Može neko napipavanje u mraku, iza stuba, kod WC-a, i to je to. Sa ranim jutarnjim časovima dolazi i razlaz, sa izgledima da vidite osobu sa kojom ste se do pre pet minuta ljubili, istim kao i da vidite Halejevu kometu. Kad vam ujutru ispari preostala količina alkohola iz krvnih sudova, pitaćete se “šta mi je to trebalo?” I eto, klica još jedne razočarane jedinke na ovom svetu je posejana.
Dakle, s obzirom da u klubu provedete oko tri sata, slabe su šanse da se u tom vremenskom periodu smesti nešto što bi bilo lepo da traje mnogo duže. Ionako niko više ne prilazi u klubovima. Muškarci sve manje, pogotovo ako se drže zajedno, jer neće oni da svoj godinama lickan ego izlažu opasnosti da ga neka devojka izgrebe svojim neprihvatanjem tako interesantnog načina muvanja kao što je hvatanje za zadnjicu u prepunom klubu. Od devojaka koje prilaze momcima, još i ima neke nade, jer oni ne moraju da se trude, a one su pokazale da su zainteresovane. Ali, šta ćemo mi koje ne prilazimo? Opet ništa. Ako se i upoznaju dvoje, jedno od njih će umesto broja tražiti tvoje ime i prezime kako bi te našli na Facebook-u. Taman da ujutro provere kako izgledate, pa da razmisle da li da vas zovu na kafu, ili da idu na remove friend. To nije muvanje. I ja neću to “ne-muvanje”. Ne sviđa mi se i tačka, makar ovo bio i 21. vek.
Gde je nestalo muvanje?
A ako vas pozove na kafu, mogu se dogoditi dve opcije. Jedna da zaista odete negde na piće (nekako to nikad nije ta kafa, kako je stalno zovemo), a druga je svakome ko je iole aktivan u društvenom životu poznata situacija. Naime, sama rečenica “jesi za kafu” je Pandorina kutija po mogućem broju skrivenih značenja. Recimo da je moguće povući paralelu sa pitanjem koje je bilo aktuelno za vreme mladosti naših roditelja “hoćeš da slušamo ploče?”. Pošto su ploče izašle iz mode, a glupo je reći “hoćeš da slušamo muziku na CD-plejeru?” (pre svega, zato što manje više svaka kuća ima neki čitač CD-a, dok je sa gramofonima bila drugačija situacija), sada je tako popularan poziv na kafu. Ako neko misli da to spada u muvanje, sigurna sam da u životu nije video šta znači flertovati sa nekim onako opušteno, uz znanje da postoji obostrano sviđanje.
