Ali svest popularnih o uticaju i potrebi da se bave rešavanjem krupnih problema čovečanstva, starija je od nju-ejdža, pa su muzičari i glumci i ranije često organizovali humanitarne aktivnosti (koncerte, pomoć gladnoj deci trećeg sveta, zaštitu životinja i ugroženih vrsta…), a često su bili i politički angažovani i zastupali javno društvene i političke vrednosti koje podržavaju.
Koliko je otvaranje popularnih prema javnosti dobar marketinški potez (danas skoro da su paparaci izgubili posao, jer nemaju šta da razotkrivaju), koji omogućava obožavaocima uvid u lično i privatno (čega je svet izgleda i dalje neutaživo gladan), toliko je i društveno koristan, jer kroz povezivanje i poistovećivanje sa svojim “idolima” (eto i oni imaju bračne i zdravstvene probleme, razvode se, pate i padaju u depresiju, kao i sav običan svet), ljudi prihvataju da se o teškim i bolnim momentima u životu može govoriti, da nisu sami u tome i su životni izazovi i problemi zaista isti za sve i deo svačijeg životnog iskustva. Takođe, poznati imaju ličnu dobit od izloženosti, jer kada su dovoljno pristupačni i otvoreni, ne moraju da se osećaju ugroženo i štite svoju privatnost, odnosno, da se plaše da će ih javnost osuditi i da će zbog toga izgubiti popularnost.
Slavni, poznati, uticajni i svi ostali čiji se glas u većoj ili manjoj meri čuje (masovno, ili u manjim krugovima i zajednicama), sve češće prepoznaju svoju odgovornost i ne oklevaju da svoj glas daju vrednostima koje poštuju i brane, kao i problemima sa kojima se lično suočavaju. Taj trend je u usponu i predstavlja čin lične odgovornosti za kreiranje zdravog, svesnog i podsticajnog okruženja.
Fotografije: unsplash.com
Aleksina Đorđević
