Kako da se otkriješ, kada ne znaš da li je bezbedno?
Pa, nikada i nećeš znati, jer verovatno nikada i nije bezbedno. Ali, uteši se – ti kreiraš nivo te bezbednosti. Tako što ćeš da prihvatiš svoju ranjivost, da prestaneš da je se stidiš svoje “slabosti”. Tako se stiže do stvarne snage, prihvatanjem ranjivosti.
Znaš, niko nije uvek uravnotežen, priseban, u posedu svih svojih moći i pune svesti. Niko nije uvek snažan. Slabost je deo ljudskosti. Svi su ranjivi, ali svi. Najsnažnije osobe koje poznaješ su sasvim otvorene po pitanju svoje ranjivosti. One takođe imaju dvosmerne granice – zauzeće se za sebe, tražiće od drugih da poštuju njihove granice, reći će NE i biće brižne i nežne prema sebi, jer poznaju svoju ranjivost. Takođe će umeti da poštuju tuđe granice, jer znaju da su i drugi osetljivi i ranjivi i jer ne žele nikoga da povrede i ugroze. I moći će o tome da pričaju, moći će da iskomuniciraju svoju ranjivost i svoje granice, na više načina i nivoa.
Teško je dati sve od sebe i dobiti od života ono što želiš, ako si stalno u defanzivi, u odbrani svojih bedema. Granice su jednostavnije, one su fiktivne i moguće je dogovoriti ih i pregovarati o njima i preko njih se pruža pogled ka horizontu. Osnaži svoju slabost tako što ćeš prigrliti svoju ranjivost i zauzeti se da je zaštitiš, a ne da je sakriješ. Rizikuj sa iskustvima u kojima ćeš pretrpeti povrede – kad se otvoriš i pokažeš ko si, kad se izložiš, a neko to iskoristi, ili uopšte ne vidi i povredi te, ti si na dobitku. Tvoja ranjivost to može da iznese, jer je povezana sa tvojom svešću i sa tvojim srcem, a srce je snažno. Onaj ko ne zna, ne vidi i ne ume, naprosto nema ni dovoljno srca, ni svesti, ni snage – on gubi, a i ne zna šta gubi.
Nije lako spustiti zidove i štitove i uspostaviti dvosmerne granice, ali je ogromno olakšanje kad u tome uspeš.
Naslovna fotografija: instagram.com/loveradiationx
Brankica Milošević
