U svom nestrpljenju da postignemo bliskost, da se povežemo sa muškarcem sa kojim tek što smo počele da se viđamo, da budemo par, da prikažemo svoj uspeh, iz nesigurnosti i osećanja da treba da ščepamo dobru priliku i da je ne ispuštamo, zbog strahova, skrivenih motiva i sto drugih pogrešnih razloga – pokvarimo vezu koja još nije ni uzela maha. Sve to što nas tera da preterujemo, da se uvlačimo pod kožu i osvajamo, ne primećujući da se ponašamo kao uzurpatori i siledžije, staje u opise nekih uobičajenih ponašanja, zbog kojih momak zaključi da smo previše zahtevne, a možda i da nismo baš normalne, da je u opasnosti i da mu je bolje da beži, dok se nije zaglavio u vezi koja ga sputava sa ženom koja ga ne poznaje i ne razume, a prisvaja ga u potpunosti.
Mi hoćemo da protrčimo kroz prvu fazu veze, da skratimo proces zbližavanja, pa da se najzad osetimo sigurno, da se opustimo i da uživamo. Hoćemo da završimo posao, prosto rečeno, a oni se toga užasavaju, prosto rečeno.
