Zapitamo li se ponekad otkuda su i kako došle neke obične stvari u kojima toliko uživamo?
Postoje umetnosti koje nam omogućuju da delu priđemo sa različitih strana, ili da ga čak obiđemo i osmotrimo menjajući ugao razgledanja po sopstvenom nahođenju, kao što je slučaj sa arhitekturom, skulpturom ili slikarstvom. Postoje i one druge umetnosti kao što su muzika ili književnost, koje liče na jednosmerne ulice po kojima se sve kreće od početka ka kraju.
"Misli su vejale sa neba na mene kao sneg. Jedva sam se posle ugrejala i vratila u život"
Milorad Pavić je jedno od najizrazitijih imena srpske književnosti, stručnjak za barok i simbolizam, romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Domaću i svetsku slavu stekao je romanom “Hazarski rečnik”, koji je objavio 1984. godine.
Ovaj roman kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Milorad Pavić je pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne.
Književnost je učinio dvostranom. Njegovi romani nemaju početak i kraj u klasičnom značenju tih reči.
“Hazarski rečnik” ima strukturu leksikona: to je “roman-leksikon u 100,000 reči”, i u zavisnosti od azbuke na različitim jezicima, roman se različito završava. Postoji u dve verzije – muškoj i ženskoj, pa čitalac može da bira koju će verziju uzeti da čita.
Koja je suštinska razlika između muškog i ženskog primerka ove knjige? Stvar je u tome što muškarac svet doživljava van sebe, u svemiru, a žena svemir nosi u sebi. To je slika raspada vremena, koje se podelilo na kolektivno muško i individualno žensko vreme.
“A koja je svrha lova na snove?”
“Cilj lovaca na snove jeste da shvate da je svako buđenje samo stepenište u nizu oslobađanja iz sna.”
“Imaš veoma skromne zahteve. Suviše skromne s obzirom na okolnosti, ali ti očigledno nisi toga svestan. Ali, želju ću ti ispuniti; ovaj san ću sanjati naročito za tebe i poklanjam ti ga unapred.”
Knjiga može biti vinograd zaliven kišom i vinograd zaliven vinom. “Hazarski rečnik” je od ovih drugih, kao svi rečnici. Knjiga je kao vaga: preteže najpre desno, dok ne pretegne levo, zauvek. Njena težina tako prelazi sa desne na levu ruku, a u glavi se desilo nešto slično – iz oblasti nade misli su se premestile u oblast uspomena, i sve je svršeno.
Vesna Mitić radi samo ono što želi i nosi samo ono što joj se slaže sa karakterom. Fer igrač, kapriciozna, sujetna, hirovita, impulsivna i razmažena. Seća se kako je propao rock & roll, iako Džeger još uvek peva, a ona više ne broji godine od kada je počela da piše. Sve što je do juče bila, više nije, sve što je želela, više ne želi, sve što je do juče volela – voli, ali nekako iza sebe i sa visine.
