Hej mladosti, a šta ako ne ostvariš svoje snove?

Smisao života nam se desi nekad usput, ili se ne desi. Mnogi ostanu zaglavljeni u buntovništvu mladosti, okorelom pod krutim štitovima omnipotencije i arogancije, koji su se i sami ukrtili i postali smešni i čudovišni. Mnogi ne pronađu put. Mnogi slede tragove uvek iznova uzbuđeni što ih pronalaze i što su sada sigurno na tragu nečeg velikog, koje se nikad ne nalazi na kraju tragova.

Neki ostvare realnost koja realno uobličava i prizemljuje ono o čemu su sanjali i maštali. Neki imaju realne snove od početka. A neki imaju zvezdu i ne preostaje im ništa drugo nego da blistaju.

Nećemo svi ostvariti svoje snove. Naći smisao, mudrost, balans. Tek manji broj zvezdanih miljenika uspeće da uživa u svojim privilegijama i da podnese izazove i pritisak sjajnog i glamuroznog života, ne plaćajući ih zdravljem, mentalnom stabilnošću i životom.

Šta dakle, da poručimo mladima? Ludujte, jer ko zna šta vas posle čeka, možda samo istrajan, dosadan i sumoran pad? Ili da ih naučimo kako da pronađu jednu malu stvar u kojoj su dobri i koja ih čini srećnim. Pa zatim više malih stvari. Jednu malo veću… A jedna (pronađena) stvar vodi drugoj, kao da tragove koje sledimo sami stvaramo.

Kako da naučimo mladost da bude srećna, jer je sposobnost za sreću nešto što će joj potrajati i kad se sve drugo pohaba i izbledi? Šta joj možemo dati, osim ljubavi, uvažavanja i razumevanja, jer dobro znamo kako je to kad si mlad i sve moraš sam i sve je prvi put i strepiš, drhtiš od oprečnih očekivanja i zbunjensoti?… Osim ako to nije najviše i jedino što joj možemo dati.