Postalo je uobičajeno među strejt ženama (u heteroseksualnim vezama) da se upuštaju u ovu malu igru samoomalovažavanja, kada je u pitanju naša seksualnost. Jadamo se kako su muškarci nemogući i žalimo (napola u šali) što nismo sklone ženama, jer bi sa njima bilo mnogo lakše i jednostavnije. Uostalom, ima toliko divnih žena, a tako malo valjanih muškaraca. I naravno, to nije nova priča, žene se oduvek žale na muškarce, ali kako su drugi oblici seksualnosti postali vidljiviji i prihvaćeniji (u poslednjih nekoliko decenija), ova frustracija heteroseksualnim iskustvom prerasla je u stid i kajanje zbog svog heteroseksualnog identiteta. Strejt žene, naročito one koje sebe smatraju seksualno oslobođenim i koje su evoluirale do određenog modernog nivoa, mogu se osećati prinuđeno da prozivaju sebe da su „dosadne strejt osobe“ ili da se na drugi način žale na nedostatak seksualne fluidnosti. Da li se već prepoznajete? Da, kao i mnoge druge savremene žene, odgovorne ste za heteropesimizam.
Ne želite da se deklarišete kao heteropesimista, jer ne želite da budete deo problema – nego deo rešenja. Stereotipi se nisu mnogo promenili, samo su postali malo lukaviji i obuhvatniji.
View this post on Instagram
Šta je heteropesimizam
Ovaj pojam (skovan pre nekoliko godina) odnosi se na performativnu nepovezanost sa heteroseksualnošću, koja se obično izražava kroz žaljenje, stid ili beznađe zbog strejt iskustva i može imati mnogo oblika. Heteropesimizam se može izražavati kao ogorčenost prema partneru (kao i prema muškarcima uopšte), izrugivanje parovima koji se pridržavaju tradicionalnih rodnih uloga i uverenje da je heteroseksualnost ograničavajuća i ponižavajuća.
Da predupredimo zaključak – žene nisu jedini heteropesimisti. Dok heteropesimizam generalno krivi strejt muškarce za beznadežnost odnosa, oni – strejt muškarci – takođe imaju svoje oblike heteropesimizma, koje su ponekad mnogo opasniji, ako ne i nasilni. Muškarci koji su strejt, a ne vole (i ne poštuju) žene, imaju prilično radikalne stavove o tome gde je ženama mesto, a i načine da ih tamo postave.
Heteropesimizmu doprinosi i hrani ga svaki oblik prozivanja tradicionalnog partnerskog odnosa, kao manje evoluiranog, ili jednostavno, dosadnog.
Međutim, generalno, heteropesimizam je ženski teren – teško da ćete sresti gomilu muškaraca koji lamentiraju nad time što nisu gejevi, jer bi im bilo mnogo lakše da jesu.
Pročitajte i ovo: Aseksualnost – vrsta seksualnosti o kojoj se najmanje priča
Ovo ne znači da žene – primarne žrtve heteroseksualnosti i patrijarhalnih struktura koje ona podržava – nemaju pravo na određeni nivo nezadovoljstva strejt iskustvom. Ali ono što heteropesimistične prikaze našeg nezadovoljstva čini problematičnim (ili samo napornim) je to što samo pričamo, a ništa ne činimo.
Kao što je uključeno u definiciju pojma, heteropesimizam je performativan, ne u smislu da je obavezno neiskren, već zato što je retko praćen stvarnim iskorakom iz heteroseksualnosti.
Stepen do kog svako može ili treba da iskorači i istraži svoju seksualnost, očigledno je tema opsežne i duboke rasprave i vrlo je ličan. Ali, glavna ideja, da koristimo heteropesimizam da se nominalno distanciramo od problematičnih elemenata heteroseksualnosti, a da zapravo ništa ne činimo da to promenimo – jednostavno je toksična. Ona previše pojednostavljuje ne samo strejt, već i sve druge odnose, idealizujući ono što ne poznaje. To je bezbedno, jer ideal i ne postoji da bi bio dosegnut.
View this post on Instagram
Možda deluje vrlo progresivno i savremeno hvaliti queer i fluidnu seksualnost kao razvijeniju, napredniju ili na drugi način poželjniju alternativu, ali pored toga što postoji opasnost da samo povlađujemo trendovima (i licemerni smo u tome), propuštamo da vrednujemo privilegije vezane za heteroseksualnost. Razmislite o izjavi „uh, volela bih da mogu da budem sa ženama“ kao o seksualnoj verziji izjave vaše mršave prijateljice „kad bih mogla da dodam neko kilo“, ili o izjavi „voleo bih da moram više da se borim“ nekoga ko je nasledio generacijsko bogatstvo i sve mu se servira na srebrnom tanjiru. Deluje iskreno, ali je nekako tupavo.
Svođenje queer iskustva na nešto što bi možda bilo mnogo lakše od zabavljanja sa nemogućim muškarcima, nije realno i nema smisla. To nije nekakv standard koji je nedostižan u heteroseksualnoj vezi, već auteničan izraz nečije seksualnosti. Niti je lišeno problema i pročišćeno od obrazaca odnosa, kojima svi robujemo.
Prestanite, dakle, da promovišete heteropesimizam, ideju da je heteroseksualnost sama po sebi toksična i osuđena na propast i da ne možemo ni da očekujemo nešto bolje – to je ne samo beskoristan, već i nazadan stav, koji može obeshrabriti ljude da nešto preduzmu u lošim ili nasilnim vezama, kako bi popravili svoju situaciju.
I uopšte, prestanite da se žalite i jadikujete (to uopšte nije u trendu) i preuzmite odgovornost za svoje izbore i izražavanje sopstvene autentičnosti.
Pročitajte i ovo: Šta znači biti seksualno fluidan?
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
