Onore de Balzak (Honoré de Balzac) stvarao je u doba najneobičnije i događajima najbogatije francuske istorije. Naime, u njoj žive i sudaraju se raznovrsne društvene, istorijske i duhovne sile. S jedne strane, nemirni i ugroženi slojevi koji po gradovima počinju da se bune bodreni duhom revolucionara, a s druge strane staro i novo plemstvo, sa trgovačkom, bankarskom i industrijskom buržoazijom. To doba bilo je obeleženo pravim društvenim haosom sa poremećajima i duhovnih i materijalnih vrednosti.
Onore de Balzak poznat je kao izuzetan hroničar; njegova dela su nenadmašna po naraciji i velikim dometima vitalnih, različitih i zanimljivih likova. Balzak je voleo da ističe jasan kontrast između provincijskih i metropolitskih manira. Bio je istovremeno užasnut i fasciniran društvenim sistemom u kojem je materijalizam zamenjivao stabilne vrednosti nekadašnje aristokratije. U njegovim delima ima mnogo digresija kojima pokazuje detaljno poznavanje zakonskih procedura i finasijskih manipulacija. Ono što odlikuje Balzakov stil jeste brz tempo, kao i jezgrovite, bogate studije pune sarkazma i psiholoških opservacija. Specifičan princip kod Balzaka predstavlja način na koji uvodi u priču. Ne počinje opisujući likove, već započinje od ulice u kojoj likovi žive. On secira; od prirodnog okruženja, eksterijera i enterijera kuće, detaljno slika svakog lika – od spoljašnjeg izgleda, do osobina i navika koje poseduje. Balzaka smatraju pretečom književnog realizma, u kojem su neprekidni i logički determinisani događaji praćeni naracijom svevidećeg posmatrača.
Roman “Čiča Gorio” je slika francuskog društva iz 19. veka. Prikaz društva proteže se kroz priču očinske ljubavi prema ćerkama. Čiča Gorio je bio fabrikant rezanaca i obogatio se tako što ih je prodavao skuplje nego što ih je nabavljao. Kada mu je žena umrla, ostao je sam sa dve mlade ćerke. U želji da im nadoknadi gubitak majke, pružao im je mnogo. Lik koji se upliće u Balzakov zaplet jeste Rastinjak. Gorio i Rastinjak bili su susedi u pansionu, a zapravo, Rastinjak je pravi narator. Bio je svedok Gorijevog propadanja, a na kraju i okončanja njegovog života.
Čitajući ovaj roman nikako nisam mogla da se otmem utisku da se u visoko društvo ulazilo na neki čudan, volšeban način, kroz spone bogatih aristokrata, ili čak bogatih pomodara. Tu se sklapaju usiljena prijateljstva, vode prazni razgovori koji ne vode ničemu, ili bar, ničemu dobrom. Lažno moralisanje, neiskreni komplimenti i prikriveno zluradi pogledi ispunjavali bi i poslednji atom vazduha. U Francuskoj, 19. vek bio je sam po sebi nemilosrdan; u njemu opstaju samo snalažljivi, oni koji umeju da plivaju usred plime koju stvara propast tada najjačeg staleža u Francuskoj.
Da li je Balzak u ovom romanu otkrio ono što nismo znali, ili je samo ukazao, osvetlio nekim moralnim reflektorom crnilo koje nas okružuje? Još je veća greška biti svestan svega, a opet slepo pratiti trendove. Poremećaj vrednosti kao da je u 19. veku dobio legitimitet, jer se i danas susrećemo sa takvom pojavom u društvu.
Kada zastanem na tren i pokušam da se poput Balzaka zagledam u ljude – potpune neznance – zapitam se: može li se proniknuti u ljudsku dušu na osnovu samo jednog pogleda? Kroz njegova dela naučila sam da gotovo svaki gest, korak, čak i način odevanja, ali pre svega pogled, mogu reći mnogo o navikama i životnim izborima koji su im odredili sudbine. Sa kim se to svakodnevno srećem? Da li su to zadovoljni ljudi, bogati, nadomak cilja ili oko mene prolaze ljudi otupelih pogleda, tražeći da stignu do cilja ma kakav on bio? Ako postoji toliko sličnosti između nas samih i naše situacije danas, sa likovima i prilikama ne samo u Balzakovim delima, već i u delima Nušića, ili mog sugrađanina, Sterije Popovića – da li će se ljudski rod ikada promeniti?
Blazakova genijalna naracija, toliko je realna da pronalazim bezbroj sličnosti u svom okruženju. Verujem da je priča o Čiča Goriu toliko dugo opstala, jer je autor predvideo nastavak u nekim drugim ljudima koji će živeti u narednom vremenu. Sve ličnosti u romanu jesu prosečan svet, verna slika naravi jednog doba. One su nadahnute istinskim životom, a njihove navike i naravi opisane su tačno i plastično. Balzakovo delo je ogromno i duboko, poznavanjem čoveka i ljudske prirode Balzak je “zaorao novu brazdu i posejao seme” koje, kao što vidimo, rađa bez prestanka.
Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)
