Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.
Stevan Filipović
Nova nada Druge Srbije i superstar Peščanika. Uspeo da snimi “Šišanje”, dobar film i odličan primer kvalitetnog a ne trivijalnog angažmana, mada je recepcija ostala na nivou navijanja uz kokice i pivo. Ipak, njegov najveći uspeh do sada predstavlja činjenica da je u “Utisku nedelje” gostovao u paketu sa reperom Škabom, zvezdom Porodične šetnje, i da je izašao iz studija normalan. Ili bar nehipnotisan budući da intelektualno grlo Beogradskog sindikata poštapalicu znači koristi češće nego Olja sve druge poštapalice. Za razliku od imenjaka, narodnog heroja iz Drugog svetskog rata, čiji je spomenik u natprirodnoj veličini potpuno zarastao u šiblje na valjevskom proplanku, mladi reditelj još uvek ne može da bude sasvim siguran u to da li se bori ili ne bori uzalud. Zaslužio više od prosečnog fan kluba. Ja ga čitam i šerujem redovno.
Debi fimom "Šejtanov ratnik" skrenuo pažnju javnosti, ali i pokazao da se može i bez podrške bitnih
Čista umetnost sarkazma i dokaz da je za ironiju neophodan talenat. Vanserijski pismen i upućen u sve. Još malo pa popularniji od Vedrane Rudan iako su njene teme svila i kadifa u odnosu na sve ono što Amitzu zapne za oko i za tastaturu. Nesvrstan i nezavisan, pa dokle izdrži. Iz nepoznatih razloga ljut na Staniju i ogorčen na to što Srbe više brinu Zumbula Aga i sultanija Hatidže nego nezaposlenost i korupcija. Kao da je Stanija nešto više od večnog vraćanja istog od trenutka kada su Srbi shvatili da su nebeski narod. Dobri poznavaoci njegovog lika i dela tvrde da je mizogin, a on im, bar jednom nedeljno, mrsnim stilskim figurama na račun lepšeg pola daje nove argumente. Navijam da svrši sa rasnom plavušom formata Brigit Nilsen (Brigitte Nielsen). To bi bila ironija Amitzovog gabarita.
Ironija i umeće
Bivši državni sekretar, aktuelni komesar za ljudska prava LDP-a i zvezda Survajvera. Zaputio se u Kostariku da odmori dušu i približi splavarke i njihove giliptere svojoj partiji, a tamo ga sačekali muško-ženski odnosi netaknuti seksualnom revolucijom od pre pola veka. Balkan truo do raspadanja, ali propisno brendiran. Ipak, preživeo i borio se do poslednjeg daha. Nada uzdanica svih rasejanih dečaka koje je opevao Mika Antić. Nepovlačeći se pred, manje više glumljenom, testosteronskom agresijom muškaraca koji su na ostrvu bili opsednuti time da ženama u ruke gurnu metlu a ne nešto drugo, ostao dosledan u nošenju slip gaćica iako su svi ostali šetali bokserice i bermude. Izborio se sa predrasudom da biti političar ne znači ništa drugo do biti lisac i vaćaroš uprkos galopirajućim teorijama zavere pomahnitale Jelene Maćić.
Na ostrvu sa modernim spahijama
Po povratku u Srbiju sačekale ga tirade Cece Lukić o tome da je srušio sve njene snove i diskvalifikovao se iz ozbiljnih rasprava sa takvim dostojanstvenim oponentima kakvi su Slobodan Antonić, Vukadinović i Ljiljana Smajlović. Samo zbog toga što oni nikada nisu viđenu u slipu. U društvu straleta, tek. Osim ukoliko se neko još uvek ne seća ranih radova Ivane Žigon.
Robinzon građanske Srbije koji nije imao problem da prizna koliko je suza isplakao gledajući emisije koje su veselile blasfemičnu RRA. Nezamisliv u korumpiranoj varijanti. Dokaz da Srbija može da ima političara koji je sušta suprotnost stereotipu raspojasanog domaćina, ambicioznog prigradskog muvatora i dorćolskog šmekera. Ava Karabatić mi ispričala da ga se “ne može zasititi” kad dođe u Srbiju koliko ga je poželela. A ko zna ako Ava ne zna?
Izvori fotografija: tracara.com, amitzdulniker.com, blic.rs
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
