Oko tridesete godine život počinje da se ubrzava, a to ubrzanje možete osetiti i dosta ranije, čim završite školovanje i počnete da radite. Zapravo, čim prihvatite prve odgovornosti samostalnog života, vreme se ubrza – dani, nedelje, meseci, godine, okreću se kao na ringišpilu i vi pomišljate da imate još toliko toga pred sobom, a ništa niste uradili. Prvo – imate mnogo više vremena nego što mislite.
Drugo, uradili ste mnogo toga, iako vam to deluje ništavno u poređenju sa vašim snovima, težnjama i ciljevima i treće, niko za života nije uradio sve što je hteo, jer htenja rastu i menjaju se, i niko nikada nije imao vremena da nauči i uradi sve što je usput otkrio i poželeo. To možda nije jako utešno, ali je istinito. Nema osobe koja je u potpunosti sredila svoj život, a zatim neko vreme uživala u miru, harmoniji i ispunjenosti, da bi zatim, na kraju svog puta, osećala da je sve ostvarila i zaokružila.
View this post on Instagram
Svi mi odlazimo sa ovog sveta nedovršeni, iako se stalno gradimo, rušimo, iznova gradimo i nadograđujemo, dok naše vreme traje. Ako imamo sreće i mudrosti, vrednujemo svoja dostignuća i mirimo se sa svojim čežnjama. Do tog mirenja, pred vama je još dug, vijugav i strm put, sa mnogo račvanja i stranputica. I imate svo vreme ovog sveta da sređujete sve što dolazi na red za sređivanje.
Filozofski gledano, vreme i nije neki faktor – mnogo je važnija svesnost da prepoznate i odaberete puteve koje želite da istražujete i hrabrost da se njima otisnete. Svako istraživanje života vodi vas u nepoznato, van zone komfora, van kruga bezbednosti koji ste osvojili i utvrdili.
Mnogi provedu živote u tim krugovima, bez želje da isprobaju nove puteve i bez žaljenja što nisu više istraživali. Manje je onih odvažnih i svesnih i njima vreme brže ide, ali ga više imaju. Paradoksalno – što intenzivnije i ispunjenije živite, imate sve više vremena za stvari koje su vam važne. Jedino nemate vremena za gluposti. Kad otkrijete svoje prioritete (a i oni se menjaju), onda imate celo popodne za sađenje cveća i okopavanje baštice, za čitanje knjige, za dug razgovor sa bliskom osobom. Ali nemate ni malo vremena za ogovaranje, upoređivanje sa drugima, apotekarsku pedanteriju, gledanje dnevnika i slušanje onih koji stalno kukaju…
Vaši prioriteti određuju potrošnju vremena (kao i energije), jer na kraju se sve svodi na odvajanje važnog od nevažnog, smisleno od besmislenog i staranje da što veću količinu nevažnog i besmislenog izbacite iz svog života, da biste napravili mesta za veću količinu važnog i smislenog.
A šta je za vas važno i smisleno, to samo vi možete da saznate i odredite za prioritet. Ponekad se dešava da važne i smislene stvari u datom trenutku nisu prioritet i da ih morate zanemariti zbog nevažnih i besmislenih. Ali fluidnost određivanja prioriteta spada u domen mudrosti, koju ćete jednog dana steći, ako ste počeli da je tražite, prepoznajete i vrednujete. Ako još niste, možda će vam trebati više vremena da na nju nabasate, ali – i za to imate sasvim dovoljno vremena.
Pročitajte i ovo: Ništa što radite nije gubljenje vremena
Tu ste gde ste ovog trenutka. Možda ste nestrpljivi da stignete do sledeće tačke, ili odugovlačite i pokušavate da se izgubite usput, ali u oba slučaja stići ćete do te tačke. Ili će ona stići do vas. Nije sasvim sigurno kako se to približavanje odvija, jer vreme je relativno, a paralelne realnosti postoje. Kad nečemu krenete u susret i ono krene ka vama. Kad od nečeg bežite, to vam je stalno za petama.
View this post on Instagram
Kad nešto jurite, ono je sve dalje. Većina stvari je u percepciji, u kontekstu i perspektivi. I možda vam se čini da tu zagonetku nikada nećete imati vremena da rešite i možda i nećete. Ali imate više vremena nego što vam se čini, da nastavite da pokušavate.
Imate vremena da svakog dana saznajete o sebi malo više. Da razumete svet malo bolje. Da izoštrite percepciju, proširite perspektivu, promenite kontekst. Da povećate ulog, pa da sledećeg dana opet naučite malo više. Da rizikujete i uspete. Da rizikujete i propadnete. Da pobesnite na sebe, pobunite se protiv svih, da totalno izludite i da se opet unormalite, da oprostite sebi propast i da krenete od nule. U nekom drugom pravcu. Ili u istom, ali na drugi način. I da opet rizikujete i opet promašite i sve opet. Imate vremena da proširite percepciju vremena, krećući se u sve širim krugovima, nastojeći da produbite dimenzije i da se krećete u spirali.
Imate više vremena nego što vam se čini da iscelite delove sebe koji pate, da pronađete delove sebe koje ste izgubili, da otkrijete delove sebe koji su skriveni. I biće vam potrebno više vremena za ovaj ozbiljan posao – ljudi to rade celog života.
Sa godinama, imate sve više vremena da ocenite svoje poteze i vrednujete i one dobre i one lude, jer tako se uči. Imate vremena da preuzmete sav teret života na svoja pleća, da pokleknete pod teretom, da shvatite koliko je važno rasterećivati se i da naučite kako to da uradite. Da pokažete drugima kako to da urade. Imate vremena da proživite sva osećanja, da pokušate da potisnete i zanemarite ona koja vas uznemiruju i koja ne želite da osećate, da shvatite zašto to ne radi i kako da prihvatite svoja osećanja, kako da ih shvatite i dešifrujete – i da pokažete drugima kako se to radi.
View this post on Instagram
Ako ste hrabri, imate vremena da nađete mudrost. Kad pronađete mudrost, imate vremena da je isprobate. Kad je isprobate, imate vremena za ludost koja vam je potrebna da biste neko iskustvo integrisali u svoj život. Kad to uradite, imate vremena da potražite nove mudrosti i nove ludosti, nova iskustva i nov kvalitet osećanja i proživljavanja.
Imate onoliko vremena koliko sebi dajete. A što ste mudriji, davaćete sebi sve više vremena, za sve što želite da shvatite, prihvatite, oprostite, promenite.
Pročitajte i ovo: Nikad nećeš srediti svoj život
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
