Nisam doktor i o insulinskoj rezistenciji i depresiji mogu govoriti samo iz svoje perspektive. I baš zbog svog iskustva mogu da izjave da ovu kombinaciju stanja nikome ne bih poželela. Kada dobiijete dijagnozu insulinske rezistencije, to znači da ako ne popravite svoje zdravlje, na dobrom ste putu da obolite od dijabetesa tipa 2. I to već zvuči dovoljno strašno, ali ono o čemu se premalo ili gotovo uopšte ne govori jeste koliko ona utiče i na mentalno zdravlje. To je još jedan dokaz koliko je mentalno zdravlje tabu.
Sama endokrinološkinja mi je rekla, kad sam joj spomenula da sam depresivna, da to neće zapisivati u karton jer to ne mora niko da zna. Onda sam sopstvenim istraživanjem i uz pomoć psihoterapije saznala da osobe sa insulinskom rezistencijom imaju duplo veću mogućnost da razviju depresivni poremećaj. Nije mi na pamet palo da te dve stvari mogu biti povezane.
View this post on Instagram
I to se manifestuje ovako: nemam volje ni za čim, motivacije da započnem dan, konstantno sam umorna, a moj organizam istovremeno funkcioniše tako da nije u stanju da mi pruži dovoljno energije. Od hrane ne dobijam energiju, već se ona pretvara u višak kilograma, što dodatno utiče na moje samopouzdanje i povećanje depresije. To je krug iz kog deluje da nema izlaska. Čitav začarani krug se sastoji od policističnih jajnika, insulinske rezistencije i depresije. Sve je povezano i sve je to dokaz koliko su telo i um povezani.
Pročitajte i ovo: Toliko sam depresivna da više nisam ni anksiozna
Sad, šta je starije, koka ili jaje? Šta je šta uzrokovalo? U medicini baš i ne postoji jasan odgovor na to, ono što se zna jeste da insulinska rezistencija može da se umanji i izleči promenom dijete, fizičkom aktivnošću i lekovima. No, ono o čemu bih da pričam jeste da uopšte nije tako lako da menjate svoj životni stil kada ste depresivni i kada nemate energije za to. Očigledno je da to jeste nešto što treba da se uradi da biste se osetili bolje, ali put nije tako lak i nije ravna linija.
Naravno, svaka čast onima koji su uspeli da reše rezistenciju za tri meseca, ali mnogi se sa njom bore godinama, pa i ceo život. Zapravo, prema statistikama jedna u tri osobe ima insulinsku rezistenciju, ali toga nije ni svesna. Ona je određena genetikom, odnosno postoji predispozicija, koja može, ali ne mora da se manifestuje. Na nastanak policističnih jajnika i rezistencije utiče životni stil, nezdrava dijeta, manjak kretanja, previše stresa i neispavanost.
View this post on Instagram
Statistike su poražavajuće, osobe sa rezistencijom u 40% slučajeva imaju i depresiju. Dakle, ako se borite sa ovim stanjem velika je verovatnoća da će biti praćen problemima sa mentalnim zdravljem. I bilo bi lepo da se o tome više govori i da do tih informacija nisam morala da dođem sopstenim istraživanjem. To jest, bilo bi lepo da sam bila upozorena na to šta me očekuje.
Takođe, moguće je da mnogi sa rezistencijom osećaju posledice depresije, a da nisu ni svesni da je u pitanju depresija i da je to stanje koje nikako ne treba da ostane netretirano. A sama izjava moje endokrinološkinje govori koliko je mentalno zdravlje tabu, čak i među doktorima. Prilično je neutešno da budete ostavljeni sami sebi, a da niste ni sigurni sa čime se borite i kako sa time da se izborite.
Pročitajte i ovo: Zašto nikad nikome ne treba da kažete “misli pozitivno”?
Naravno, ima još simptoma rezistencije: među njima su: veliki apetit, osećaj gladi odmah nakon jela, konstantan osećaj umora i mrzovolje, česte infekcije, promene raspoloženja… Osobe sa policističnim jajnicima neretko imaju rezistenciju, pa simptomi mogu da se mešaju. Sve u svemu, ovo nije ni malo lako stanje, a toliko žena se sa njim susreće i definitivno treba više pričati o tome.
Zato ako primećujete da imate depresivna raspoloženja, preporučujemo vam da sa svojim doktorom preispitate da li neko drugo stanje može biti okidač za nju, jer hemija mozga je od izuzetne važnosti za mentalno zdravlje.
Naslovna fotografija: instagram.com/josefinevogt
Jovana Petković
