On je Đole, pas jorki. Dosetljiv je, dovitljiv, nenametljiv, pronicljiv, dopadljiv, darežljiv, brižljiv, govorljiv, zanimljiv, snalažljiv i izdržljiv. Nekad je dremljiv, izbirljiv i nestrpljiv, nikad nije lažljiv, nastrljiv i nepažljiv. Voli da se igra rečima i definitivno ima šta da kaže – i to ozbiljno!

WANNABE MAGAZINE: Poštovani Đole, pre svega hvala ti što si eksluzivno za WANNABE MAGAZINE uspeo da ubediš i Mamu da učestvuje u intervju. Kako ti je to uspelo?

ĐOLE: Pa iskreno da vam kažem, nisam je ni ubedio. Pošto ona mnogo voli vaš portal i Ninu i Nađu, sa radošću je sa mnom pošla, ali misli da smo onako došli da razgovaramo uz kafu; nema pojma da ćemo to sve posle da objavimo. Nemojte toliko glasno postavljati ova škakljiva pitanja, uplašiće mi se.

WM: Dobro si nam rekao to, obratićemo pažnju. Nego, reci ti nama kako izlaziš na kraj sa tolikom popularnošću?

Đ: Veoma lako. Prijaju mi kamere, volim da sam u centru pažnje, obožavam da poziram, novinarska pitanja su mi zanimljiva, sa zadovoljstvom delim šapograme (vama verovatno poznatije kao autograme)… Rečju, sve ono što je potrebno da znaš i umeš kako bi ti popularnost godila, a ne smetala, ja sam se sa tim čini mi se rodio.

WM: Tvoja knjiga “Đoletove avanture” je izašla iz štampe i ona je bila logičan nastavak tvojih popularnih naloga na društvenim mrežama, koji se isto tako zovu. Ko ti je najviše pomogao da ona ugleda svetlost dana?

Đ: Moja Mama. Zajedno vodimo i naloge na Instagramu i Facebooku, a i moj kreativni blog na www.djole.rs. Mi smo zaštitili i znak pod nazivom “Djole” u Zavodu za intelektualnu svojinu i imamo firmu Pet butik, koja se bavi proizvodnjom stvari za životinje. Mama baš voli o tome da priča, pa je zgodan trenutak da je uključimo…

znak e1540363191667 Intervju: Đole, vrcavi psić koji ima mnogo toga ozbiljnog da kaže

WM: Jelena, pa Đole je i vlasnik firme, a gradite i brend! To nismo znali. Odakle ideja da se bavite time, pored kreativnog pisanja? Nije reč o srodnim delatnostima.

JELENA RVOVIĆ JELIĆ: Mi volimo umetnost, nauku, ali i preduzetništvo. Takvi smo. Ja recimo sviram klavir, Đole voli da peva, ja pišem od osnovne škole, Đole od kada zna za sebe, ja sam završila dva fakulteta, Đole se obrazovan rodio, ja sam doktor nauka, Đole je doktor filozofije, ja se svakodnevno trudim da prenosim znanje drugima, Đole se jednostavno probudi kao odličan profesor, ja u firmi vodim računa o organizaciji, ljudima i prodaji, Đole o marketingu i PR, ja kažem: “Đole, ‘ajde da kreiramo jastuke i prostirke za pse”, Đole je već osmislio marame i leptir mašne… Tako da se dopunjujemo. Izgleda da nam je taj spoj različitosti u kodu, pa se nama ne čini da je to neobično.

WM: Vama onda nikad ne nedostaju ideje, a čitajući naloge i knjigu – sigurno ni reči. Da li ti Đole ponekad možda osećaš da te ne razumeju, iako si tako rečit? Da li ti nekad nedostaju reči?

Đ: Veoma retko. Ali, eto desilo se jednom da sam potpuno ostao bez teksta, ovaj reči – moram priznati. Izađem vam ja jednog dana u šetnju i podignem nogu da obeležim neko drvo u kraju, što radim svakodnevno nekoliko puta, kad naiđe komšija Aga pitbul… Samo sam se prevrnuo na leđa jer sam čitao da je najbolje kada se uplašite da legnete i pravite se mrtvi. Ili je to kada vidite medveda?

U svakom slučaju, ne samo da sam legao i zaboravio svaku reč koju sam ikada znao, nego sam zaboravio i nogu da spustim, a i radnju koju sam radio nisam zaustavio. Tako da se otada trudim da ne budem više u situacijama u kojima reči nestanu, ako me razumete.

Mi2 e1540363314122 Intervju: Đole, vrcavi psić koji ima mnogo toga ozbiljnog da kaže

WM: A da li Jeleni nekada nedostaju reči da neku avanturu prevede sa aw aw jezika na ljudski, verodostojno i u celosti?

J: Onog momenta kada je Đole postao član naše porodice, mene je njegov svet očarao, a reči su same počele da naviru. Sve u vezi sa Đoletom je velika inspiracija: njegov odnos prema ljudima, deci, način na koji čuva svoje stvari, njegovo ponašanje, volja da u nekim trenucima bude baš kako on želi, izražavanje svih emocija i osećanja, bez glume i licemerja. Oduvek mi njegov svet deluje magično kao dečiji. Taj takav maštovit prostor bez predrasuda, izvrnutih vrednosti, ljubomore, pakosti, zavisti – koji je ispunjen samo ljubavlju – uvek rađa nove reči, nove ideje, nove avanture, nove zavrzlame, nove nestašluke i nove vragolije koje nas oraspolože i nasmeju.

Comments