Ako je tačno da smo toliko slični, zašto nam i uspeh nije na sličnom nivou? Šta nas sprečava u tome?
To je individualna stvar, ja možda mogu otkriti svoje barijere, ali ne i vaše ili njihove. Tu vas ostavljam nasamo, ali vam prozirnim plastičnim vakuumskim pakovanjima simbolično ukazujem na neidentifikovane tanke granice koje su evidentno prisutne, i kroz fizičku nemogućnost dodira izloženog eksponata, figurativno ukazujem na nemogućnost posedovanja tuđeg identiteta čime se otvara potreba za oslobađanjem vlastitog, kroz vizuelnu mogućnost upoređivanja.
U celokupnoj priči o samopercepciji – koliki je uticaj nas samih, a koliko društva i vrednosti koje ono propagira?
Vruće! Na pravom ste putu da otkrijete smisao projekta “TU SAM”.
Svojom izložbom si se dotakao i odnosa između umetnosti i popularnosti. U eri rijaliti programa i prilično poremećenih trendova, da li je umetnost uopšte popularna? Da li treba da se navikavamo na ovakvo stanje stvari ili je moguć povratak na staro i kvalitetno?
Apsolutno. Izložba se bavi ispitivanjem vrlo kompleksnih odnosa između umetnosti i mogućnosti uspeha. A kad smo kod reality programa, meni lično ne smetaju, štaviše, imam afiniteta ka tome da realizujem sopstveni, u studiju gde živim i radim sa ostatkom ekipe, što bi garantovano bilo zanimljivije od već ponuđenih (smeh). Što se poremećenih trendova tiče, uvek ih je bilo i uvek će ih biti, oni su neophodni za uspostavljanje balansa, kako bismo inače znali šta je dobro? S obzirom na to da umetnost danas zauzima četvrto mesto na svetskom tržištu posle prehrambene, automobilske i modne industrije, može se reći da nikad nije bila popularnija. U svakom slučaju kvalitet uvek izađe na pravi put.
Kakva su tvoja predviđanja po pitanju budućnosti umetnosti u našoj zemlji? Da li nam je potrebno više ovakvih pomeranja granica i šta to može da nam donese?
Smatram da lokacija danas nije od presudne važnosti, ako umete da se izrazite nije bitno da li ste u Njujorku, Londonu, Hong Kongu, Amsterdamu ili u nekoj zabiti u Srbiji, danas jedan hrčak može preko noći postati popularan ukoliko je zanimljiv, bitno je da imate pristup internetu i želju za promovisanjem. A ako mislite da li Srbi ulažu u umetnost, slabo, ali ima izuzetaka. Pomeranje granica je u svakom slučaju dobro.
Više puta si istakao da inspiraciju ne pronalaziš u velikim umovima koji su uticali na unapređenja sveta, što je pomalo neobično. Onda, šta tebe inspiriše i pokreće?
Naprotiv, inspiraciju inače pronalazim u velikim svetskim umovima, ali konkretno ova tema iziskuje ovakav odabir ličnosti kao što su svetski popularni glumci, pevači, sportisti itd. Smatram da su oni najbolji primer prosečnog čoveka koji je uspeo, a s obzirom na to da su to medijski prilično isforsirane ličnosti, prosek je podsvesno prinuđen da se ugleda na njih. Tu nastupam ja, i svojom izložbom nudim fizičke dokaze sličnosti gde posetioci mogu stati rame uz rame s jednim Leonardom Di Kaprijom.
Koji su tvoji planovi za naredni period? Da li ćemo imati priliku da još negde vidimo izložbu “TU SAM”?
Plan je da se izložba nakon Beograda predstavi zagrebačkoj publici, a odmah potom i pariskoj. Trenutno radim na novom projektu koji se nadovezuje na “TU SAM”.
Fotografije: Kosta Đurašković
Ivana
