Osim toga što si sasvim osvojila publiku u Italiji, to si svakako učinila i u svojoj zemlji. Koliko se razlikuju ljudi kao publika u Italiji i Srbiji? Šta je ono što možda dobiješ od Italijana, a ovde ne i obratno?
U Italiji su ljudi možda više opsednuti poznatim ličnostima pa te saleću sa svih strana, traže slike, autograme… U Srbiji su ljudi manje napadni, mogu normalno da popričam sa njima o emisiji ili već nekim drugim stvarima koje ih zanimaju.
Pre nekoliko godina si na Milanskom filmskom festivalu dobila nagradu za Najbolju novu glumicu. Koliko ti je ova nagrada značila za dalje korake?
Sećam se te večeri jer sam u zoru sledećeg dana letela prvi put za Los Anđeles. Zbog toga mi je ta nagrada bila vrlo značajna, dala mi je neku dodatnu hrabrost.
Svoje profesionalne korake si nastavila u Americi. Kakva je situacija tamo kada je gluma i uopšte posao glumca u pitanju?
U Americi ima više prilika, ali i mnogo više glumaca tako da to dođe na isto. Ovo je jedna velika džungla i često se boriš za ulogu sa hiljadama drugih glumica. Ovde sve ono što si postigao van Amerike ne važi, prema tome sve se radi ispočetka. Treba biti oprezan jer američki san lako može postati američka noćna mora.
Kada se tvoje ime pomene često uz to ide i opis “jedna od najlepših Srpkinja”. Da li je to možda breme koje ti stvara dodatnu odgovornost i obavezu prema svima koji to kažu ili ipak nešto što daje vetar u leđa i jedan lep osećaj?
Srpkinje su najlepše žene na svetu, tako da je to jedan veliki kompliment, mada lepota zaista nije dovoljna za uspeh i sreću i prema tome volela bih da još nešto ide uz taj opis. (smeh)
Kada smo već kod izgleda, kako brineš o sebi, koliko je možda za dobru figuru zaslužna genetika, a koliko disciplina, umerenost i fizička aktivnost?
Sve po malo. Trudim se da uvek slušam svoje telo i dajem mu ono što mu treba u tom trenutku. Uglavnom sam vrlo disciplinovana što se ishrane tiče i zaista volim da jedem zdravu hranu, ali ako mi se jedan dan jedu pizza i sladoled neću to sebi uskratiti.
