Da li i ti osećaš da te svakodnevica “melje”, da te stres obuzima i da nemaš ni snage ni volje da živiš ono što osećaš i želiš? Nisi jedina! Sa ovim problemom se suočava mnogo ljudi u ovom savremenom životu, a rešenje se krije na (možda) neočekivanom mestu – u holizmu. Sa Tatjanom Jevđović, instruktorkom za SPA i Wellness terapeute, razgovarali smo o tome na koji način nam holistički pristup može pomoći da unapredimo svoj život, kao i o tome šta je zaista važno kada se danas bavite preduzetništvom.
WANNABE MAGAZINE: Tatjana, šta to znači biti holistički terapeut? Kakva znanja ste stekli, kakve obuke prošli, gde se to uopšte uči i na koji način ste svoja znanja i iskustva objedinili?
TATJANA JEVĐOVIĆ: Holistički terapeut je stručnjak koji problem zbog koga mu se klijent obratio posmatra na holistički (sveobuhvatan) način. To podrazumeva znanja iz oblasti telesne psihoterapije, različitih tehnika masaže, tradicionalne i konvencionalne medicine, ishrane, različitih treninga fizičkog tela (joga, fitness, tai-chi, chi-gong, pilates). Posle rada u Zavodu za cerebralnu paralizu u Beogradu, škola Bioesenthia je bila moja najznačajnija oficijalna profesionalna prekretnica, s obzirom na to da su obuke u intoleranciji u ishrani, dorn i kraniosakralne terapeutske metode omogućile moje upoznavanje sa svetskim autoritetima iz oblasti holističkih metoda, među kojima je Ayurveda bila i ostala moja najveća ljubav.
S obzirom na to da pre 18 godina zvanične institucije u našoj zemlji nisu bile otvorene ka holističkim naukama, posle inicijacije u reiki, narednih šest godina sam posvetila sticanju znanja iz oblasti Ayurvede, healinga, aroma i hromoterapije, što mi je u Italiji 2006. godine omogućilo sticanje zvanja sertifikovnog instruktora za SPA&Wellness terapeute u okviru tradicionalnih i konvencionalnih metoda. Tada sam sa svojim poslovnim partnerom u Italiji autorizovala program edukacije za SPA&Wellness terapeute pod nazivom Metodologija Beauty Imagini. Tada sam otvorila i prvi holistički centar u Srbiji pod tim imenom – Beauty Imagini.
Kako ste prepoznali potrebu za postojanjem jednog centra za razvoj i relaksaciju i holitičku praksu?
Takve potrebe sam bila svesna od samog početka bavljenja ljudima na ovaj način. I pre otvaranja Beauty Imagini Centra, uvek sam pokušavala da mesta na kojima radim sa kolegama imaju taj osećaj doma, porodice, sigurnog mesta gde sve može da se kaže i gde se skidaju sve maske, bez straha da to može da se posmatra kao slabost ili da se iskoristi protiv njih onda kada su najslabiji. Da, od momenta kada sam počela da se bavim ljudima na ovaj način, a tome je već skoro 30-ak godina, osećaj da je neophodno mesto u kome rade ljudi kojima se veruje me ne napušta. To je u suštini pravi opis mesta koje pravim: poverenje u život, u proces, u mesto na kome su kao na najboljem mestu za njih u tom trenutku.
Da li su na ovim prostorima ljudi više pod stresom nego u drugim zemljama (i koliko smo toga ovde svesni)?
Opšte je poznato da stres predstavlja lični doživljaj, reakciju, u odnosu na situacije iz spoljašnjeg sveta koje, samim tim, nekim ljudima predstavljaju, a drugima ne predstavljaju stres. Tako je i potpuno jasno da stresa ima svuda, ali najviše u bogatim društvima, jer se tu o stresu najviše i govori. Samo što stres oko toga da li je neko obukao određenu kreaciju na dodeli Oskara, pa se drugi kreator uvredio – jedna vrsta stresa, a to što dete u Africi umire jer nema šta da jede – druga vrsta stresa. Prva je obično puna histerije i o njoj se mnogo više piše (samim tim i čita), dok druga za učesnike stresne situacije u kojoj najmiliji umiru i gde se čovek susreće sa najvećim bolom deluje mirno, pomireno, sa nečim što nosi neminovnost zvana “životni ciklus”. Tako je i kod nas – kao i sama reč koja se mnogo upotrebljava u svim kontekstima – stres – situacije koje nisu nimalo stresne izazivaju histerične reakcije učesnika i publike, a tamo gde bi ljudi potpuno opravdano mogli da budu u ozbiljnoj krizi, stvari se odvijaju mirno i sa prihvatanjem situacija koje život donosi.
Ono što je dobro u svemu, jeste da bar 30% ljudi u Srbiji sada već prepoznaje besmislenost učestvovanja u paničnim i namerno proizvedenim stresnim situacijama i što su njihove reakcije počele da deluju umirujuće i na druge ljude. Još kada bi mediji mogli da prodaju svoje programe bez rijalitija koji je jedna predstava za ljude kojima je lakše da pobegnu iz svoje duševne bede gledajući tuđu, pa da se ljudima, pogotovo mladim, pruži prilika da slušaju kvalitetnu muziku, gledaju kvalitetne filmove i čitaju kvalitetne tekstove, stres bi se sveo na minimum. Ovako, za mene i moje kolege uvek ima puno posla.
