Realnost
U stvarnosti, tamo gde već postoji poverenje i gde se želja budila i probudila, trema je još i veća. Jer pitanje je da li će priželjkivani susret ići glatko i spontano, kao u našoj mašti. Nadamo se najboljem, sa nežnošću i oprezom pristupamo nekome do koga nam je stalo, jer znamo da će nam posle toga biti još više stalo i ne želimo da uradimo ništa pogrešno, da se razočaramo i obeshrabrimo.
Možda imamo i otpor prema tom prvom putu i jedva čekamo da to preturimo preko glave, pa da se opustimo.
Koliko je slatko uzbuđenje, toliko je gorka pomisao na to da sa nekim novim sve moramo ispočetka. Da se prilagođavamo, navikavamo, usklađujemo, učimo međusobnosti.
U realnosti, prvi put zna da bude totalno neispunjavajući. Bez orgazma, bez opuštanja, bez prepuštanja.
Uzbuđenje ume da splasne, ili da bude toliko jako, da stvara napetost, koju ne možemo da otpustimo zbog treme.
Prvi put je ponekad kamen spoticanja, ispit koji padamo, jer predstavlja ispit naše upornosti i posvećenosti. Čak nekoliko prvih puta ume da bude potpuno razočaravajuće, dok se ne prevaziđu sve blokade i ne uspostavi poverenje.
Svaki prvi put je nekako kao prvi put. A nema šanse da vam je prvi put bilo baš toliko dobro.
Izvor fotografija: pinterest.com
