Muškarci češće nego žene prave taj neshvatljivi prazan prostor između žene koju gleda onako tojest, kojoj bi se udvarao i žene koju uopšte tako ne doživljava – a koja je možda upravo počela da se udvara njemu.
I ako je ona dovoljno uporna, ako je upijajući ga, proučavajući, razumevajući i predviđajući i dalje rešena da je on vredan osvajanja, on će u nekom trenutku početi da je gleda drugačije.
Zateći će sebe kako najradije provodi vreme sa njom, kako joj sve priča, kako je opušten i slatko se smeje, kako se pred njom ne stidi svojih slabosti i čak je u stanju o njima i da razgovara i da ozbiljno shvata njene primedbe i sugestije. On možda misli da je bezbedan, jer njegov koncept bliskosti sa ženom koja mu se sviđa nije takav. On poznaje nešto drugo i toga se drži, iako ga je to drugo izneverilo sto puta. On je muškarac. A to znači malo spor i malo tupav kad je bliskost u pitanju. Jer ako za njega nije bliskost to da sa nekom ženom bude baš to što jeste i da se oseća prihvaćenim baš takav kakav je, onda on nema pojma.
Ali naučiće. Naučićete ga. Uvući ćete mu se pod kožu, postaćete mu potrebni, zavoleće vas. I kad shvati šta se događa, neće mu biti krivo, znaće da je u dobrim rukama.
A posle ćete pričati o tome kako je sve počelo i on će se večno čuditi tome kako ste vi sve znali od početka, a on vam je upao kao kašika u med, pojma nemajući u šta se upušta.
