Bavimo se poštenjem. Dakle, zaključili ste da želite promenu, da vas ona neće udaljiti od partnera, već da će vas upotpuniti baš na način koji vam je potreban i pomoći vam da odahnete od te vrste napetosti i da se vratite partneru koga volite. Kao da se ništa nije dogodilo.
Jer, u suštini i nije. Nije se dogodilo njemu. Nije se dogodilo vama kao paru. Dogodilo se vama lično. Imate pravo na lične događaje, potrebe, akcije i realizacije, čak i kad ste deo para. Jer to je poštenje prema sebi. Ne možete da kažete otvoreno šta vam treba, nećete da povredite partnera, ne želite da se lišite onoga što vam treba. Pa, ako tako rezonujete, moraćete da lažete i krijete. Ako ste načisto da je to najpoštenije što možete da uradite da biste potpuno zaštitili partnera od svojih nezavisnih akcija, onda ponesite tu odgovornost. I nemojte mu nikada, ni pod kojim okolnostima dozvoliti da posumnja.
Ne da sazna, nego ni da posumnja. Shvatate? Zato je to toliko teško.
Mnogi ljudi slede isti rezon i upuštaju se u avanture koje su im potrebne, ne želeći da ugroze vezu ili brak. Ali onda ispadne da je dešavanje suviše komplikovano, nekontrolisano i naporno i da ne mogu sa tim da se nose. Ne umeju da budu diskretni. Žele da se pohvale. Postanu arogantni. Ili postane toliko opterećujuće, da moraju da priznaju i rasterete savest.
A ta naknadna iskrenost, radi rasterećenja savesti je najsebičniji mogući gest i najbezobraznija zloupotreba poštenja.
Nije teško biti pošten, ali je teško ne pomešati poštenje i iskrenost.
A najteže je ne povrediti partnera svojim nezavisnim aktivnostima.
Izvor fotografija: pinterest.com, weheartit.com
