Čitajte deci najlepše bajke sveta u detinjstvu, je nešto što bi svaki psiholog preporučio. Činjenica je da ono što dete tada podsvesno prima utiče na formiranje stavova o dobru i zlu, kasnije u životu. Ono što je važno, ako znamo koliki je uticaj bajki, jeste njihovo poreklo, odnosno priče koje su poslužile kao inspiracija.
Mnoge bajke su zapravo ublažena verzija nekih istinitih istorijskih događaja. Oni su bili toliko brutalni i puni nasilja i svakakvih užasnih pojava, da su kao takvi morali da budu modifikovani u priče koje su prijemčive deci.
Braća Grim su u ranom 19-om veku prikupila mnoge legende o životu u tadašnjoj Centralnoj Evropi. Oni su posebno hteli da sačuvaju od zaborava usmene priče germanskih naroda. Njihova prva zbirka priča zasnovana je na istinitim događajima koji su bili jezivi. Da bi ih prodali oni su morali da obezbede lakšu interpretaciju, tako da su se oslonili na bajke Šarla Peroa. Ovaj Francuz, koga mnogi smatraju ocem bajki, početkom 18. veka napisao je jedne od najlepših i najmaštovitijih.
Otkrivamo vam koji su istorijski događaji utkani u najpopularnije bajke, koje su ekranizovane u studiju Volta Diznija, pa su tako i ostale poznate kao “Diznijeve bajke“.
Snežana i sedam patuljaka
Jedna od najlepših bajki svih vremena, zasnovana je na tragičnom životu Margaret von Valdek, plemkinje iz Bavarske koja je živela u 16-om veku. Ona je odrastala u Bad Vildungenu gde je njen brat koristio decu, koja su zaostala u razvoju, da rade u rudniku. Margaret je imala maćehu, koja je prezirala, pa je poslala pred sud u Briselu, da bi je se otarasila. Tamo je upoznala španskog princa Filipa II, koji joj je postao ljubavnik. Njegov otac, kralj Španije, suprotstavljao se ovoj romansi, tako da je poslao svoje agente da je otruju, što su oni i učinili.
Zlatokosa
Ova bajka se oslanja na ranohrišćanske priče. U trećem veku bogati paganski trgovac, koji je živeo u Maloj Aziji, toliko je obožavao svoju ćerku, da je zabranio bilo kom proscu da joj priđe. Da bi to sprečio, zatvorio je u kulu, kada je odlazio na putovanja. Njena kosa nije pominjana kao bitna, ali je važno to da je ona tajno prešla u hrišćanstvo i molilia se tako glasno, kada joj otac nije tu, da je čuo ceo grad. Vest o takvom njenom postupku došla je i do njenog oca, koji je odveo pred rimskog konzula, a ovaj mu je naredio da joj odrubi glavu, ako neće da se odrekne bogatstva. Otac je to i učinio, a ubrzo je i sam stradao od groma. Njegova ćerka je proglašena za mučenicu Svetu Barbaru, koju poštuje Istočna pravoslavna crkva.
