Nisu samo Egipćani bili ti koji su se jako interesovali za karmine, već su u svemu tome učestvovali i stari Rimljani. Međutim, za razliku od Egipćana koji su karmine pravili od buba, Rimljani su koristili različite biljke, glinu, olovo, te sve neke prirodne sastojke od kojih je mogla da se pravi smesa koju danas nazivamo ruž za usne.
Jedna od zanimljivosti bila je ta da u doba starog Rima karmin je bio stvar povlašćenih, nisu mogli sebi da ih priušte oni koji su siromašni. Međutim, te žene iz “najniže klase”, zapravo su pronašle način da boje svoje usne i to crvenim vinom, koje im je davalo tu rumenu, zavodljivu notu.
Olovo koje se nekada koristilo za karmine bilo je veoma toksično, čak je moglo da dovede do ozbiljnih, nekada smrtonosnih ishoda. Međutim, industrija se ni danas nije značajno promenila, postoje i dalje kompanije koje koriste delove insekata za svoje proizvode, a i one koje koriste olovo, samo u količinama koje nisu štetne.
Jedna od najvećih istina, od nastanka karmina do danas, kroz čitavu njegovu istoriju, jeste da žene daju veliku količinu novca na ovaj makeup proizvod. Brojna istraživanja pokazuju da žena koja koristi šminku često, koja se nalazi u nekim prosečnim potrošačima, tokom života da otprilike oko dve hiljade evra na ovaj proizvod.
