“Odmor i užitak nisu isto”, Italijanu pokušavaju da objasne Elizabeth. Ukoliko posle posla sediš ispred televizora u pidžami, tvoj mozak se možda odmara, ali duša ne. Uživanje se dostiže u mnogo čulnijim stvarima. Kada ne radite ništa, čula su vam pojačana, a tada najviše uživate u sitnicama na koje inače ne obraćate pažnju.
Oni kažu da Italijanima niko ne mora da kaže da su zaslužili odmor, oni to dobro znaju. Njima niko ne mora da vikne “voljno”, da bi stali kako žele, oni živi voljno. Oni ne ostaju prekovremeno, uzimaju odmor jer znaju da su zaslužili, a i za njih odmor nije nešto što se zaslužuje, on je prirodno stanje, stanje uma.
“The sweetnest of doing nothing”, tako ga je preveo engleski jezik. Ali izraz dolce far niente se toliko kotrlja po jeziku, da je zadovoljstvo samo za sebe. Što više cene odmor to više cene i rad, pa njihova ljubav za “nerađenjem” ničega ne remeti radne navike. Oni prosto svoj posao uklapaju u život, a ne obrnuto.
Dolce far niente nije lenjost, nije čak ni blizu toga. To je samo način da se odmor iskoristi na najbolji mogući način.
Svakako, i na najslađi.
Naslovna fotografija: instagram.com/femmetravel/
Tamara Mladenović
