Doba korone je doba otkrovenja, jerbo se palo kroz retrogradni Merkur i njegov afterparti, koji je, kako čujem, još ultimativniji od starog retrogradnog drugara, koga smo navikli da prozivamo kao uzrok za sve svoje frustracije, ograničenja i padove. Sediš sa sobom, u manifestaciji i materijalizaciji kaveza sopstvenog tela i svih ostalih sputanosti, koje uzimaš zdravo za gotovo, jer su poznati i uobičajeni. Ne možeš da izađeš na ulicu gola, pa opet ne misliš da si zbog toga sputana i neslobodna, jer ti nikada nije palo na pamet da to uradiš, nikada nisi poželela i osetila se osujećeno što ne možeš. Ubeđena si da samo lude osobe žele da se šetaju gole ulicama.
Ali vidiš, ja bih. Rođeni sam nudista, jer sam rođena slobodna i iskusila sam taj jedinstveni osećaj rasterećenosti u sopstvenoj koži, jedinoj odeći koju nosiš preko celog dana. I kad sam se vraćala u civilizaciju i morala da se obučem, osećala sam se vrlo sputano. Osim što smatram da ljudi treba da idu goli, ako to žele, ako im je prijatno i nije im hladno, ne smeta mi da uopšte ne izlazim iz kuće, osim ako baš ne moram. U svojoj privatnosti sam slobodna. Da, i da idem gola ako mi je to prijatno i nije mi hladno. Sloboda u svoja četiri zida je konvencija slobode u sputanom društvu. Svaka nekonvencionalna sloboda koja teži da razmakne zidove i krene niz ulicu, nailazi na osudu.
Osuđena sam na slobodu. Da stalno pomeram granice svoje perspektive, da stalno prihvatam kaveze konvencija, da stalno otkrivam unutrašnje cenzore i kočničare, birokrate u službi konvencija i da se podsećam da su prisutni po mom izboru i odobrenju. Prihvatam ograničenja. Uglavnom su razumna. Ona nerazumna naprosto zaobilazim u tišini. I to se odnosi na spoljašnja, nametnuta, proglašena i obavezna ograničenja, kao i na ona unutrašnja, skrivena i razotkrivena.
Poznata mi je izolacija – oduvek sam usamljena u svojim stavovima i shvatanjima, a najusamljenija onda kad poverujem da sam pronašla pravo društvo, a ispostavi se da to društvo više voli da se drži svojih predrasuda i osuda, nego da prihvata odgovornosti slobode. Život u društvu i vremenu u kome smo, istrenirao me za vanredna stanja. Moj život je vanredno stanje. Svoju slobodu nosim sa sobom i uživam u njoj u privatnosti svog bića. Moji zidovi su providni, moj kavez je širom otvoren. Promaja me ne ubija, nego mi prija.
Fotografije: unsplash.com
Aleksina Đorđević
