Hot topics

Jutarnji rituali kod kuće koje ćeš želeti da zadržiš i kada pandemija prođe

Zablude o problematičnoj koži u koje treba da prestaneš da veruješ + kako se zaista neguje ovaj tip kože

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

Doba korone je doba otkrovenja, jerbo se palo kroz retrogradni Merkur i njegov afterparti, koji je, kako čujem, još ultimativniji od starog retrogradnog drugara, koga smo navikli da prozivamo kao uzrok za sve svoje frustracije, ograničenja i padove. Sediš sa sobom, u manifestaciji i materijalizaciji kaveza sopstvenog tela i svih ostalih sputanosti, koje uzimaš zdravo za gotovo, jer su poznati i uobičajeni. Ne možeš da izađeš na ulicu gola, pa opet ne misliš da si zbog toga sputana i neslobodna, jer ti nikada nije palo na pamet da to uradiš, nikada nisi poželela i osetila se osujećeno što ne možeš. Ubeđena si da samo lude osobe žele da se šetaju gole ulicama.

Ali vidiš, ja bih. Rođeni sam nudista, jer sam rođena slobodna i iskusila sam taj jedinstveni osećaj rasterećenosti u sopstvenoj koži, jedinoj odeći koju nosiš preko celog dana. I kad sam se vraćala u civilizaciju i morala da se obučem, osećala sam se vrlo sputano. Osim što smatram da ljudi treba da idu goli, ako to žele, ako im je prijatno i nije im hladno, ne smeta mi da uopšte ne izlazim iz kuće, osim ako baš ne moram. U svojoj privatnosti sam slobodna. Da, i da idem gola ako mi je to prijatno i nije mi hladno. Sloboda u svoja četiri zida je konvencija slobode u sputanom društvu. Svaka nekonvencionalna sloboda koja teži da razmakne zidove i krene niz ulicu, nailazi na osudu.

Izolacija šta ti tu nije poznato 2 e1584433078146 Izolacija   šta ti tu nije poznato?

Osuđena sam na slobodu. Da stalno pomeram granice svoje perspektive, da stalno prihvatam kaveze konvencija, da stalno otkrivam unutrašnje cenzore i kočničare, birokrate u službi konvencija i da se podsećam da su prisutni po mom izboru i odobrenju. Prihvatam ograničenja. Uglavnom su razumna. Ona nerazumna naprosto zaobilazim u tišini. I to se odnosi na spoljašnja, nametnuta, proglašena i obavezna ograničenja, kao i na ona unutrašnja, skrivena i razotkrivena.

Poznata mi je izolacija – oduvek sam usamljena u svojim stavovima i shvatanjima, a najusamljenija onda kad poverujem da sam pronašla pravo društvo, a ispostavi se da to društvo više voli da se drži svojih predrasuda i osuda, nego da prihvata odgovornosti slobode. Život u društvu i vremenu u kome smo, istrenirao me za vanredna stanja. Moj život je vanredno stanje. Svoju slobodu nosim sa sobom i uživam u njoj u privatnosti svog bića. Moji zidovi su providni, moj kavez je širom otvoren. Promaja me ne ubija, nego mi prija.

Fotografije: unsplash.com

Aleksina Đorđević

Editors choice