Da li ste znali da osim jezika ljubavi postoji i jezik stresa? Da biste produbili komunikaciju u vezi i podigli je na viši nivo, potrebno je da razumete kako vaš partner reaguje kad je pod stresom, preopterećen, zabrinut, uplašen i naučite da komunicirate sa njim u teškim trenucima i situacijama.

Koncept jezika ljubavi je postao popularan u poslednjoj deceniji prošlog veka i sada svi znamo da je važno prepoznati način na koji mi i naši partneri primamo i izražavamo ljubav i privrženost, kako bismo bolje ispunili međusobne potrebe u vezi. Jezik stresa je novi koncept koji ozbiljno treba da uzmete u obzir, ako želite da poboljšate komunikaciju i produbite bliske odnose.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Araqs (@parisianamour)

Uticaj stresa na partnerski odnos

Stres je u savremenom svetu sastavni deo svakodnevice i bitan faktor uticaja na mentalno i fizičko zdravlje. Kako utiče na opšte blagostanje, tako utiče i na bliske odnose. Koliko god veza bila dobra, stres crpi energiju koju biste mogli da uložite u negovanje odnosa, dovodi vas na ivicu nervnog sloma, uništava strpljenje, smanjuje libido. A kada sve to traje i ne prestaje, postajete razdražljivi, svadljivi, skloniji osuđivanju i istresanju svojih frustracija na partnera, što stvara napetost, distancu i nerazumevanje u odnosu.

Ovako ili onako, stres može imati razoran uticaj na partnerski odnos, koliko zbog nedostatka intimnosti i emocionalne podrške, toliko i zbog sve slabije komunikacije i udaljavanja. Kad osećate da partner ne razume vašu situaciju i ne podržava vas, problemi se nagomilavaju. Zato je upravljanje stresom od najveće važnosti, a jezik stresa je ono što vam pomaže u tome.

Pročitajte i ovo: Efekti stresa na odnose – zašto primećujemo sve negativno kod partnera?

Koji je vaš jezik stresa

Postoji pet jezika stresa (kao i pet jezika ljubavi), odnosno, pet načina ponašanja u stresnim okolnostima – popravljanje, poricanje, otupljivanje, eksplodiranje i inplodiranje.

Oni kojima je popravljanje jezik stresa deluju sposobno i uključeno i u stesnim situacijama priskaču u pomoć – bilo da su pozvani ili ne. Sa takvim stavom, međutim, često nanose više štete nego koristi. Skloni su da gaze granice, stavljaju primedbe i zauzimaju nadmoćan stav, uzimajući partnera u zaštitu i ponašajući se roditeljski prema njemu. Primer takvog ponašanja može biti osoba koja insistira da uradi umesto partnera nešto što prelazi lične granice, na primer, da mu odabere odeću ili pozove njegovog prijatelja ili roditelja, jer veruje da će partner pod stresom pogrešiti, odnosno, da nije u stanju to da uradi kako treba.

Ljudi skloni poricanju su takođe skloni toksičnoj pozitivnosti, koju praktikuju i prema sebi i prema drugima. Oni biraju da im čaša bude napola puna, čak i kada se bore sa najtežim osećanjima i skloni su da poriču sopstvene teške emocije, kao i da minimiziraju tuđe. Ovaj jezik stresa se može prepoznati po sklonosti osobe da se ponaša kao da problem ne postoji i da ga ignoriše, dok ne nestane. Poricatelj će reći „ma nije to ništa“ ili „ne preteruj, to nije ništa strašno“ i neće pokazati empatiju za nečija osećanja i zabrinutost. On može delovati kao opuštena osoba, koja stvari gleda sa pozitivne strane, dok se zapravo ne suočava sa problemima i ne rešava ih.

Otupljivanje se, kao jezik stresa iskazuje kroz prepuštanje brojnim distrakcijama. Osoba koja veruje da će se odbraniti od svojih osećanja tako što neće razmišljati o njima, može podleći negativnim strategijama suočavanja, kao što su droga i alkohol, preterana aktivnost na internetu, a čak i preopterećenje poslom može poslužiti da se misli i osećanja otupe.

Eksplodirajuć odgovor na stres je aktiviranje sistema „bori se ili beži“ – mozak govori telu da postoji neposredna opasnost i osoba koja ima ovaj stil reagovanja na stres se obrušava na partnera, eksplodirajući u ljutnji i osudi, pripisujući krivicu nekome (partneru) ili nečemu.

Implodirajući odgovor na stres je upravo suprotan eksplodirajućem – imploderi internalizju svoj stres, preuzimajući svu krivicu na sebe i skloni su strogoj samokritici i stidu. Neko sa ovim jezikom stresa će kažnjavati sebe, imati nisko samopouzdanje i samopoštovanje i negativan samogovor – govoriće sebi „ništa ne mogu da uradim kako treba“, „baš sam glup“, „za sve sam kriv“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Araqs (@parisianamour)

Prednosti poznavanja partnerovog jezika stresa

Odgovor na stres je biološki i formira se kao odbrambeni mehanizam toko celog života. Neki ljudi se povlače u sebe kada su pod stresom, ili otpupljuju svoja osećanja, dok drugi besne i obrušavaju se na bliske osobe, ili odmah nastoje da poprave stvari, ili emituju toksičnu pozitivnost. Kada poznajete jezik stresa svog partnera, možete lakše da se setite da njegovo ponašanje nema veze sa vama. Iako je teško ne shvatiti lično partnerovo ponašanje, razumevanje odakle ono dolazi, može pomoći da se bolje nosite sa tim. Kada prepoznajete da je partneru potrebno da ventilira, ili da mu je potreban prostor, stres neće imati tako razorne posledice po vaš odnos.

To ne znači da je u redu da vas partner optužuje i šikanira kada je pod stresom, ali da bi on shvatio svoje ponašanje i naučio da bolje upravlja svojim osećanjima i da kanališe stres na konstruktivniji način, potrebno je da i sam razume svoj jezik stresa.

Odvojte vreme da posmatrate njegovo i svoje ponašanje pod stresom i da prepoznate koji od pet jezika stresa preovlađuje. A zatim odvojte vreme za razgovor – kada ste oboje smireni – kako biste o tome otvoreno porazgovarali. Imajte na umu da jezici stresa mogu biti pomešani, kao i jezici ljubavi i da određene situacije mogu izazvati jednu vrstu odgovora, dok neke izazivaju sasvim drugačiju.

Prepoznavanje sopstvenog i partnerovog jezika stresa pomoći će vam produbite razumevanje i rastete kao par.

Pročitajte i ovo: Kako da se ponovo povežete sa partnerom kad vas preplave svakodnevni stresovi

Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour

Brankica Milošević

Comments