Žene sumnjivog morala, prodavačice ljubavi, seksualne radnice. Novokomponovani sinonimi za nastarije zanimanje koga se svi oduvek groze, iako se među njihovim najvećim mušterijama neretko nalaze zakletnici morala i tradicionalnih vrednosti.
Naravno, talas zaštite ljudskih prava nije zaobišao ovaj “prljavi” sloj društva, pa će neko reći da su ove devojke iole zaštićene, makar to bilo samo na papiru. Zakoni i prava koji postoje u mnogim evropskim državama ograničeni su samo na porez i obaveze, dok na plaćeno maltretiranje niko ne obraća pažnju. Nakon ove konstatacije obično ide radikalna replika:
“Nju niko ne tera da polugola stoji na mostu ili da se za šankom nabacuje pijanim matorcima. Zašto nije išla u školu, nego je bežala sa časova da bi je glavni baja u kraju vozikao u svom džipu.”
Tragedija je što su nam čula toliko tupa i mozak toliko pravolinijski programiran pa gotovo nikad ne gledamo ispod površine. Tvrdoglavo usvajamo predrasude, ne razmišljajući koliko daleko seže ljudska patnja. Stereotip, pobornik visokih moralnih načela, pretvara ljude u surove vlasnike kamenih srca. Retko ko će se od nas zapitati šta se krije ispod tolike šminke i degutantne odevne kombinacije.
Kome ta devojka polaže račune i kakva joj kazna sledi ako ne zadovolji očekivanja.
Dok je posmtrate iz kola žureći u svoje tople krevete, zapitajte se u kakvoj straćari ona spava.
Pročitaj tekst – O čemu maštaju muškarci
Najteže je nositi svoju sudbinu
Da li i ona ima fotografije iz detinjstva koje podsećaju na rođendane, Nove godine, porodične trenutke od milion dolara?
Da li ju je ikad iko iskreno ljubio ili joj je telo oduvek navikavano na modrice i ožiljke?
Prostituka, poslovna pratnja, kurva, drolja. Terminologija je neograničena. Najveći smo umetnici kada su ovakvi opisi u pitanju ili bolje rečeno nismo nikakvi umetnici, a još manje ljudi. Hranimo svoj ego dok se podsmevamo i osuđujemo tuđu nesreću, jer “Bogu hvala pa smo normalni i nikad tako nešto sebi ne bismo dozvolili!” Ljudska sudbina je kao umetničko platno. Nekome je dato više crvene i žute, a nekome na žalost samo paleta sivih nijansi, pa sem zavese natmurenih oblaka ne može nista više da oslika. Ljudska sudbina je kao i svako drugo umetničko delo i da bismo je razumeli potrebno je mnogo više od prve impresije, koja uglavnom samo trenutno ostavlja bez daha (pozitivno ili negativno). Zrno empatije pomoglo bi da i na ovakvom platnu zasija po koja topla nijansa.
Maja Maksimović, student medicine spremna na sve izazove da promeni svet. Zakleti romantik u večitom sukobu sa modernim društvom.”Carpe diem” kao životna mantra,zato malo spavam i želim da iskoristim i probam sve lepote života.Višak energije trošim u potrazi sa novim interesovanjima. Muzika i note su moja pokretačka snaga i priliv dobrog raspoloženja.
