Ljudi se različito nose sa svojim lošim danima
Nekome je dovoljno da noć provede u zagrljaju partnera, da se slatko isplače uz omiljeni film za plakanje, da gleda seriju ili da se baci na kućne poslove, da radi u bašti, ili da preleži ceo dan uz TV i grickalice. Nekome je potrebna samoća, a nekome razgovor i razumevanje prijatelja. Za tebe radi ono što za tebe radi i ne treba da oklevaš da radiš baš to što ti se radi. Ako se osećaš destruktivno, cepaj nešto, pomeraj nameštaj, tresi tepih. Ako osećaš pad energije i ne možeš ni da misliš koliko si smorena, zableni se u TV ili spavaj koliko god možeš. Tvoj loš dani ili loši dani, izazov su za tebe da izađeš na kraj sa sobom. Tako je i sa drugima oko tebe. Ako vas ima više i svi imate loš dan, ne bi trebalo da se oko toga dodatno svađate i bedačite.
Nečiji loš dan je njegov izazov i njegova stvar
Ničiji loš dan ne bi trebalo da utiče na tebe i ti nisi odgovorna što neko loše reaguje – na tebe, pored svega ostalog. Nije lako ne primati se i ostati smiren i svoj kad se neko blizak oseća loše i kad to ima veze sa tobom, ali je moguće. Sa strane, to izgleda užasno sebično. U suštini, to je jedino ispravno. Ti si odgovorna za svoje ponašanje, a drugi su odgovorni za svoje reakcije na tvoje ponašanje. Nekad ćeš ti korigovati svoje ponašanje, a nekad će drugi prosto morati da ga prihvate. Tako to ide, zajedno sa lošim danima, uvidima i samospoznajama.
