Niz propalih veza je značajno bogatstvo iskustva u tvom životu, ali šta sa njim? Da li si nešto naučila? Da li si postala mudrija, tolerantnija, dostupnija, da li počela više da ceniš ono što je stvarno vredelo u svakoj vezi, da li si prihvatila da verovatno nikada nećeš pronaći sve što ti je potrebno – u jednoj osobi? Jer, ako si neko ko previše traži, to samo znači da imaš da pružiš mnogo više od onog što možeš da dobiješ – kad pogledaš unazad, u svakoj vezi si dobila barem jednu veoma vrednu i važnu stvar i zadovoljila jednu vitalnu potrebu, tako da je iskustvo kompletno. Te veze nisu propale, nego potrošene. Iz njih si ponela sa sobom ono što te čini kompletnom osobom, ali ni jedna veza nije bila ona u kojoj si mogla da ostaneš, bez dalje potrage za još nekim stvarima koje su ti potrebne. Ako si dobila pažnju i poštovanje, nedostajala je hemija, ako si imala intenzitet i strast, nedostajalo je poštovanje i razumevanje, ako si bila emotivno ispunjena i stabilna, nisi bila zaljubljena…
I sad se pitaš da li je sve u redu sa tobom? Da li si suviše zahtevna? Zašto možeš da napraviš kompromis, ali ne možeš trajno da ga prihvatiš? I da li ćeš ikada naći ono što tražiš?
