Kad izbrojiš propale veze za sobom

U tom smislu, da, nešto nije u redu sa tobom – nisi normalna. Kipiš iz svih okvira, ne prihvataš ograničenja, buniš se protiv standarda i normalizacije, večito pokušavajući da se udobno smestiš u paradoksu. Ali ako živiš na rubu nerava, visoko na litici sopstvenog senzibiliteta, sa pogledom usmerenim u dubine nesvesnog, koliko i u visine slobode i svesti, ako letiš visoko poput orla i kopaš duboko poput krtice, ako želiš magiju i zanos, koliko i istinu i realnost – nikada ti neće biti lako da budeš sve što jesi, da u jednom odnosu pronađeš potvrdu za sve što jesi.
Tvoj posao je da istražuješ, da uzlećeš i ponireš, da izgaraš i podižeš se iz pepela, da rizikuješ ludački i da čuvaš svoje gnezdo, da iskusiš sva osećanja i sva stanja, jer ljubav je za tebe mnogo više, šire, dublje i pogibeljnije od partnerstva. Prihvati to da za tebe nije ono što je za druge, da u ljubavi nećeš pronaći ono što pronalaze drugi zadovoljni parovi oko tebe. Ljubav će te voditi od odnosa do odnosa u kojima ćeš imati priliku da dobiješ ono što ti je najpotrebnije u periodu kroz koji prolaziš. Možda jednom pronađeš nekoga ko može da prolazi sa tobom kroz sva ta pomračenja uma, kroz poplave emocija, erupcije strasti, zemljane radove učvršćivanja temelja, kroz uzlete i padove sa visinskom razlikom koju niko normalan ne može da podnese. A možda nećeš…
I zato, kad pogledaš sve te propale veze za sobom, budi zahvalna. Retko ko ima tako uzbudljiv život. Možda ćeš jednog dana, u nekoj matoroj mudrosti, pronaći ravnotežu koja ti je uvek izmicala.