Možda to što tražiš zaista ne postoji na jednom mestu. Možda ne možeš imati i strast i intenzitet i romantiku i emotivnu ispunjenost i stabilnost i intelektualni izazov i duhovnu povezanost, i potpuno razumevanje i prihvaćenost, jer savršenstvo ne postoji. Postoji izgaranje i postoji stabilnost. Ako celog života pokušavaš i jedno i drugo, nastojiš da spojiš suprotnosti i zadovoljiš svoje suprotstavljene potrebe, suočavaćeš se sa porazom, jer jedno isključuje drugo – u jednoj vezi, sa jednom osobom. Ako izgaraš, izgorećeš, odnos će plamteti i obasjavati svaki deo tebe željan vatre, ali ostaviće te da se podižeš iz pepela i da zatim težiš ka onoj drugoj krajnosti u sebi. Kad pronađeš stabilnost, bićeš zaštićena i zadovoljna neko vreme, a onda ćeš postati nemirna i postaće ti dosadno, jer će nešto vitalno u tebi drhtati od hladnoće i tražiti onu vatru koja pali, gori, greje i rastapa, a zatim zgasne i ostavi zgarište koje treba sanirati.
Moraš da primetiš da se u raznim varijantama te vrste veza smenjuju – u svakoj sledećoj dobijaš manje ili više ono što ti je nedostajalo u prethodnoj. Ako ti je dosta tog rolerkostera, verovatno nastojiš da ostvariš ravnotežu u svojim potrebama, ali to znači da moraš da napraviš kompromis – pristaćeš na manje emotivne ili intelektualne povezanosti, ili na manje strasti, ili manje stabilnosti. Moraćeš da umanjiš svoje zahteve i da uzmeš ono što se nudi, a zatim da u tome pronađeš vrednosti koje si možda zanemarivala, vodeći se sirovom potrebom, čežnjom, zanosom, impulsom.
