Prethodni deo teksta pročitajte ovde.
Duga veza u nekim slučajevima dođe do svog kraja u momentu kad je ispunila svoju svrhu, kada je razvoj ličnosti dostigao maksimum, u kome jedan od partnera shvata da je slobodan da odlučuje i postupa drugačije, u skladu sa samim sobom i da pripada sebi, a ne partneru i vezi – kad otkrije kako ga i zašto veza sputava i oseti da to više ne može ni da trpi, ni da toleriše. Pravo na sopstvenu sreću je ono što motiviše partnera koji prekida dugu vezu, jer se osvestio i shvatio da mora da krene dalje, zbog svoje dobrobiti, zbog svoje duše i srca.
Kad više ne možete da pravite ustupke
Veza se zasnivala na vašoj toleranciji i strpljenju i pokoravanju zahtevima partnera. To nisu bili nerazumni zahtevi i ticali su se podrške koju je od vas očekivao i koju ste mu uvek pružali, jer je takav bio dogovor (možda ne verbalizovan i osvešćen, ali prećutan svakako) da će partner napredovati u karijeri i biti uspešan, a vi ćete mu obezbeđivati logistiku i pratiti ga gde god da krene. Vaša inicijativa i vaše kretanje nekuda, nekim sopstvenim putem, nikada nije došlo na red, jer to nije bilo važno partneru, ali ni vama. Međutim, posle godina bacanja sidra tamo gde je vašem partneru trenutno mesto, ostajanja u njegovoj senci i vođenja računa da ništa ne smeta njegovoj koncentraciji, da mu ništa ne remeti odmor i da ga ništa ne brine, postali ste veoma sposobni da se sami organizujete u svemu i otkrili ste sopstvenu inicijativu,interesovanja, ambiciju. Shvatili ste da vi i vaš partner sanjate različite snove i da on ne radi na stvaranju zajedničke budućnosti, niti ga zanima vaša vizija kućice u cveću, on gradi palatu svog uspeha i naseljava je mnogo glamuroznijim i zabavnijim društvom, nego što ste vi. Takođe shvatate da vam on nije potreban, a ako vi i jeste potrebni njemu, to je samo na nivou servisa, kome će lako naći zamenu. Rešili ste, pa, više da date ostavku, nego da raskinete. Jer ste bili zaposleni pod veoma lošim ugovorom.
