Kad se duge veze raskidaju zbog nepremostivih razlika (2. deo)

Ljubav nije bila dovoljna

Nemoć ljubavi iskazuje se u vezama u kojima jedan partner uporno ostaje slab, labilan, neodlučan, neurotičan, nikako se ne suočavajući sa svojim problemima, varirajući od depresije do anksioznosti, dok drugi pokušava na sve načine da mu pomogne. Ljubav ne može da se posluži kao lek, jer osoba obuzeta sopstvenim problemima sa kojima je više u igri, nego u borbi, nije u stanju da primi taj lek. Ne možete u nekog uliti sopstvenu snagu, optimizam, razum, emocije, pozitivna očekivanja, ne možete mu ugraditi strukturu koju nema, iako vam se čini da biste mogli, samo kad bi vam dopustio, kad bi hteo da sarađuje. Međutim, bolesnici najčešće ne sarađuju. Ne žele da pomognu sebi, ljute se što su tretirani kao bolesnici, ljute se što su bolesnici, čak vas i mrze jer ste u poziciji da im pomognete i očigledno imate sve ono što njima fali, a oni nemaju od toga nikakvu korist, iako posežu za vama, kao za čašom vode i ispijaju vas kad god im padne na pamet. U jednom trenutku sa žaljenjem ćete utvrditi da ne želite da budete ispijeni do dna i da vam je vaš život važniji od života partnera, koji sam ne brine o sebi i svom životu na pravi način i kome očigledno ništa ne možete da pružite, osim izvesnog vampirskog zadovoljstva, da vam isisava energiju i okupira vam pažnju. Ali vi nikada ne biste saznali neke istine o ljubavi – da ona nije dovoljna, ako svako najpre ne voli sebe, a zatim voljno svoju ljubav ulaže u drugog i u vezu – da se niste osvestili u vezi u kojoj ste samo vi davali i održavali ljubav.